U setvenoj strukturi Zemljoradniče zadruge Beška iz Beške ove godine na oko 450 hektara našla se pšenica, uljana repica, nešto malo soje, suncokreta i naravno kukuruz. Naša ekipa je zajedno sa direktorom Zadruge, Draganom Lončarom obišla parcele pod uljanom repicom. Kako nam je rekao Lončar, žetva se bliži a gledajući uljanu repicu tokom sezone, očekivalo se daleko više. Ipak, nepovoljni vremenski uslovi ostavili su posledice, te će prinos biti oko proseka.
“Uljanu repicu radimo svake sezone tokom poslednjih 15 godina. Ipak, njeno zasnivanje je složeno. Njena setva je u periodu godine kada ima veoma malo vlage, pa se mora uhvatiti momenat setve, kako bi nikla. Ove proizvodne godine smo u tome uspeli, održali smo je na 70 hektara. Međutim, ove godine uljana repica nije prisutna kod naših kooperanata, baš zbog spomenutih surovih uslova za vreme setve. Iako je do aprila delovalo da je sve dobro, dočekao nas je april mesec sa veoma malo padavina i to je ostavilo posledice. Kasnije su padavine nešto nadomestile, pa očekujemo prosečan prinos, iako je sve ličilo da će biti daleko bolja priča. Inače cena koštanja je bar za 10% veća u odnosu na pšenicu, a veća je i od proizvodnje suncokreta. Jako je malo posejana ove godine, te mislim da će se lako prodati. Što se cene tiče, ona se sada na berzama kreće oko 330 eura za tonu, a mi smo nešto termisnki ugovorili. Pre kraja juna ćemo uraditi desikaciju, ubrzati zrenje, kako bismo izvukli mehanizaciju za žetvu drugih kultura.” – kaže za Agrosavete, Dragan Lončar iz ZZ Beška.
VREME NIJE POGODOVALO PŠENICI, A DA LI ĆE CENA?
Bliži se i žetva pšenice. Kiše su je definitivno odložile za početak sledećeg meseca, a vremenski uslovi joj ove godine jednostavno nisu pogodovali, ističe Lončar.
“U aprilu nam je palo svega pet litara kiše, a to se odrazilo na pšenicu. Formirano je bar 30% manje klasova. Kasnije su kiše omogućile dobro nalivanje zrna, ali je bila neophodna intenzivna zaštita. Žetva se planira u prvoj dekadi jula meseca, ako nas vreme posluži.” – dodaje naš sagovornik.
Prinosi će biti 20-30% niži od nekih višegodišnjih proseka. Ako na sve to bude i loša cena, onda će ovo biti jedna izgubljena godina za proizvođače pšenice, ističe Lončar.
“Cena koštanja, prema cenovniku za mehanizaciju Zadružnog saveza Vojvodine, se kreće od oko 100 hiljada dinara po hektaru, pa ako bi se ostvario prosečan prinos od oko 5 tona, onda bi cena od 20 dinara pokrila samo troškove proizvodnje.” – ističe naš domaćin.
ODUSTALI OD ŠEĆERNE REPE
Unazad 20 godina zadruga je sejala i šećernu repu bar na 20% površina, međutim, ove proizvodne godine, u potpunosti se odustalo od nje.
“Od setve šećerne repe smo definitivno odustali. Ona je postala nekonkurentna drugim usevima koji donose jednak profit, a daleko manje ostavljaju štete, odnosno daleko manje raubuju njive. Sa druge strane, u konkurenciji sa drugim zemljama u okruženju u proizvodnji šećerne repe, mi imamo mnogo manje poticaje, pa je teško opstati. Zatim izbacuju se ključni pesticidi, a broj tretmana se povećava.” – smatra Lončar.
Što se tiče suncokreta, on je takođe zastupljen u setvenoj strukturi naših domaćina, ali kako kažu, samo u plodoredu, jer je cena ove uljarice iz godine u godinu sve niža.
NOVA OPCIJA-VOĆARSTVO?
Zbog svih nabrojanih problema u ratartsvu i skromne profitabilnosti, ZZ Beška se lagano posvećuje i voćarstvu. Konkretno, pre dve godine podigli su prvi zasad višnje, a u planu im je i proširenje zasada, te će tim koracima nastaviti već ove jeseni.
