Stanje useva je za sada odlično. Stručnjaci problem vide što subvencije godinama unazad kasne. Prema njihovom mišljenju, najveći deo novca od subvencija treba da ode malim i srednjim poljoprivrednicima.
Na parcelama na kojima se poštuju agrotehničke mere, stanje useva je više nego odlično. Kiša koja je prethodnih dana pala u nekim regionima Srbije olakšaće i setvu šećerne repe, koja počinje za par dana, napominje za RTS profesor Zoran Rajić, šef Katedre za agrobiznis Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Problem vidi u subvencijama koje godinama unazad kasne, a razlog za porast cena repromaterija pre svega uree i mineralnog đubriva vidi u zastoju prilikom uvoza.
Proizvođači svinja svesno idu u gubitak
Kaže da u ovom slučaju nema govora o špekulacijama i podizanju cena radi ostvarivanja ekstra profita, ali napominje da država ima mere da takvo ponašanje spreči. Napominje i to da država može da kontroliše cene uz pomoć robnih rezervi. “Evo imate sad problem u sektoru svinjarstva. Tovljenici se masovno prodaju po Srbiji i za 150 dinara. Proizvođači ne znaju šta da rade, svesno idu u gubitak. Tu mora da se reaguje, ne možete da čekate tri meseca, sledeći turnus. Ti ljudi su prinuđeni da odustanu od proizvodnje”, naveo je Rajić.
Najveći deo subvencija treba da ide malim i srednjim gazdinstivma
Napomenuo je da najveći deo novca od subvencija treba da ode malim i srednjim poljoprivrednicima, koji su najčešće i ratari i stočari. “Ideja da veliki pokupe kajmak je stara i ona se s vremena na vreme ponavlja. Mi treba da imamo u vidu tendencije u okruženju. Evropska komisija je u svojoj strategiji do 2040. godine stavila akcenat na to da se pomognu mali poljoprivrednici”, ističe profesor Rajić.
Na pitanje kako ocenjuje zahteve velikih proizvođača u Privrednoj komori Srbije, koji su na sastanku sa predsednikom istakli da je svaka proizvodnja ispod 100 grla goveda neprofitabilna, te da treba povećavati broj grla koja se subvencionišu, Rajić kaže da je to nekorektno.
“Nekorektno je i da veliki uvoznici govore o tome da treba smanjiti uvoz. Ne treba očekivati da mali poljoprivrednici podnesu mere štednje i da naglo preskoče neki nivo intenzivnosti proizvodnje. Nadležni instituti treba da izračunaju koja je donja granica rentabilnosti i subvencionisati male i srednje farme da ne bismo imali socijalni problem”, ističe Rajić.
Napominje da je veoma loše to što resorno ministarstvo nema zvaničnu komunikaciju i saradnju sa referentnim Institutom za agroekonomiju. Podvlači da ministarstvo “mora da predviđa, a ne da krpi situaciju”.
Dodaje da službenici u Ministarstvu poljoprivrede rade detaljne analize, ali da bi neko to trebalo i da pročita.
