Dok žetva pšenice ulazi u završnicu pod gotovo idealnim vremenskim uslovima, poljoprivrednici strepe – i ove godine, akontne otkupne cene daleko su ispod proizvodnih troškova. Stručnjaci najavljuju rekordan rod, ali i upozoravaju: bez fer otkupne cene, ni najbolja godina ne donosi stvarnu dobit proizvođačima.
Uslovi za žetvu pšenice su izuzetno povoljni, ističe za Danas agroekonomski analitičar Žarko Galetin. Kako ističe, trenutne vremenske prilike pogoduju završetku žetve bez većih zastoja, a podaci sa terena ukazuju da bi prinosi mogli biti rekordni – čak do 5,5 tona po hektaru. To bi ukupan rod pšenice moglo podići i do 3,5 miliona tona, više nego prošlogodišnjih 5,2 tone po hektaru u proseku.
Otkupljivači i ove godine nude nisku akontnu cenu
Ipak, Galetin skreće pažnju na već poznat scenario: otkupljivači i ove godine nude nisku akontnu cenu, od svega 16 do 19 dinara po kilogramu, što ne pokriva ni osnovne troškove proizvodnje. ”To je cena ispod svakog nivoa i ne može se zatvoriti ni elementarna proizvođačka kalkulacija“, upozorava on. Razlog je jednostavan – u vreme žetve ponuda je najveća, a cena najniža, što otkupljivači koriste, znajući da je poljoprivrednicima tada novac najpotrebniji. Na berzi se nova pšenica nudi po 21–21,5 dinara, što je ipak ohrabrujuće, kaže Galetin, dodajući da bi ta cena mogla porasti na 24 ili 25 dinara po kilogramu, kao i prošle godine.
On ocenjuje da je i državna ponuda za interventni otkup – 23 dinara bez PDV-a – korektna, jer je za 10 –15% iznad tržišne. Međutim, država nije glavni akter na tržištu – ona kupuje za robne rezerve i eventualno podstiče tržišnu dinamiku, ali ne može značajno uticati na formiranje cene ukoliko otkupljuje male količine. ”Ako otkupite 30.000 tona, to je manje od jedan odsto ukupne proizvodnje“, upozorava on.
Prema njegovim rečima, proizvođačka cena varira: ako se ne računa zakup zemljišta, uz punu agrotehniku trošak se kreće oko 100.000 dinara po hektaru. Uz prinos od pet tona po hektaru, cena od 21 din/kg donosi proizvođaču tek pokriće troškova.
Prvi prinosi solidni
Miroslav Matković iz Udruženja poljoprivrednika Subotice kaže da su prvi prinosi solidni – oko 3,5 tone po jutru – ali da sve zavisi od parcele do parcele i primenjene agrotehnike.
Iako država otkupljuje pšenicu, Matković ukazuje da u Subotici najbliže otkupno mesto robnih rezervi nije pristupačno. ”Na 60 kilometara je, pa to pravi poljoprivrednik neće ni osetiti – to su male količine.“
Kalkulacije subotičkih ratara, dodaje on, pokazuju da je prag rentabilnosti oko 25 dinara po kilogramu. ”Kada se plate kombajniranje, ulaganja, pa ostane nešto i za život – ispod 25 dinara to nije isplativo.“
Posebno jer su, kako kaže, ovo prve ozbiljne pare koje poljoprivrednik dobija, a već ih mora uložiti u jesenju setvu ili da se razduži za prethodne troškove.
