Udruženje odgajivača svinja Srbije juče je u saopštenju ocenilo da je domaća proizvodnja pred potpunim kolapsom, a Srbija je od nekadašnjeg najvećeg izvoznika svinja, danas na pragu gašenja malobrojnih preostalih farmi.
Oni ističu da je stalno prisutna nestabilnost i nepredvidljivost poslovanja, neuređenost tržišta živih svinja, proizvodnje i prerade svinjskog mesa domaće odgajivače su doveli do samog dna u smislu rentabilnosti poslovanja.
”U periodu godine kad je tražnja za svinjskim mesom najveća, većina odgajivača ne uspeva da pokrije ni osnovne troškove proizvodnje i sa velikom strepnjom iščekuje period posle praznika kad su svinje tradicionlano najjeftinije. Posebno nas zabrinjava činjenica da ovih dana Ministarstvo poljoprivrede i Uprava za vaterinu nemo posmatraju kako domaća proizvodnja tone. Odgovornost za ovakvo stanje snose sve garniture u Ministarstvu poljoprivrede u proteklim decenijama“, poručilo je udruženje odgajivača svinja.
Oni razloge za ovu situaciju vide u potpunom izostanku zaštite domaćih odgajivača svinja od prekomernog uvoza svinjskog mesa.
Država favorizuje klanice i uvoznike
”Iako zakon propisuje čitav niz mehanizama zaštite u slučaju ugrožavanja domaće proizvodnje uvoz je u proteklih šet godina porastao 300 do 500 odsto“, navode oni.
Takođe ističu i favorizovanje interesa pojednih učesnika na tržištu i to klanične i prerađivačke industrije, uz zanemarivanje uloge i intresa odgajivača svinja.
”Neusklađivanja pravilnika koji omogućava da zamrznuto svinjsko meso na našem tržištu ima rok trajanja do 12 meseci, dok je u EU taj rok duplo kraći što je klaničnoj i mesnoj prerađivačkoj industriji omogućilo sticanje enormnog profita, a domaće odgajivače svinja učinilo nekonkurentnim. Pomenuti pravilnik je na snazi od 80-tih godina prošlog veka i nije menjan“, naglašavaju oni.
Kao jedan od razloga za propast svinjarstva kod nas navode i nerešavanje pitanja regionalizacije i neadekvatne kontrole i primene mera za suzbijanje Afričke svinjske kuge radi stvaranja preduslova za izvoz i otvaranje novih tržišta.
”Najveći profiteri ovakvih oklnosti na tržištu su trgovački lanci i mesna prerađivačka industrija koji su preko leđa potrošača i domaćih farmera kao najvećih gubitnika duplirali svoju zaradu. Uvozno meso je često jeftinije, jer u sebi sadrži GMO koji se putem žitarica koristi za ishranu životinja u nekim državama EU iz kojih se meso najviše uvozi (Španija), dok je na našem tržištu zabranjen promet GMO hrane za životinje“, poručuju oni uz upozorenje da ukoliko se nešto momentalno ne preduzme, domaćeg mesa na našem tržištu više neće biti.
