Grupa poljoprivrednika, ratara kooperanata, izdala je saopštenje da skoro tri meseca potražuju novac od domaće kompanije sa kojom imaju ugovore, a za isporučeno seme pšenice i mole za pomoć Institut za ratarstvo i intervenciju države, jer optimalni rok za setvu ističe. Takođe, traže da se uspostavi novi model proizvodnje semenske pšenice.
Kako navodi Tibor Berza iz Utrine, nakon sastanka u Utrinama, gde su se okupili ratari kooperanti, odlučili su da se obrate medijima i nadležnim institucijama. Prema Tiborovim navodima u pismu medijima, ratari kooperanti su značajno oštećeni od strane kompanije Best Seed Producer iz Feketića sa kojom imaju ugovore, jer ista izbegava plaćanje, ali i kompezaciju i da imaju neobične zahteve.
„Molimo za pomoć i intervenciju, da barem vratimo svoju pšenicu da bismo imali setvu. Naš dužnik odbija da nam da pšenicu za setvu već traži da za takav aranžman potpišemo menicu, a on je nama dužan. To nije zabeleženo u novijoj praksi poslovanja među ratarima“, navodi Tibor Berza u svom pismu medijima.
Grupa poljoprivrednika kooperanata je izdala i zvanično saopštenje za kompaniju koje prenosimo u celosti.
Poslovno saopštenje proizvođača semena pšenice za kompaniju Best Seed Producer DOO iz Feketića
„Kao proizvođači semena pšenice, za pomenutu kompaniju, skoro tri meseca
potražujemo novac za isporučeno seme ili da nam se kao kompenzacija kroz
nadoknadu za učinjeno isporuči obrađena – dorađena količina semena prema
realnim cenama.
Međutim, do danas ni jedan od očekivanih poteza kompanije nije se dogodio i
nama je potrebna pravna i poslovna zaštita, jer smo dovedeni do prevare. Prema
nepotpunim podacima, nas koji čekamo novac, za čega u nekim ugovorima ne
postoji datum plaćanja, ima oko tridesetak iz Bačke, Banata i Stiga, kao i Srema.
Reč je o količini od 3.000 tona semenske pšenice koju smo isporučili bilo kao
kooperanti bilo kao učesnici u posredničkom lancu drugih pravnih lica. Optimalni
rok za setvu ističe. Tražili smo seme u zamenu koje bi mi koristili ili prodali.
Obećavani su utovari za nas: „sutra”, „prekosutra”, „sačekajte, možda ćemo i
platiti”… i tako sve do danas. Neki ratari su slučaj predali nadležnim organima, jer
su izgubili strpeljenje.
Danas, sa ovog skupa, tražimo zaštitu od državnih organa i odgovarajućih službi.
Molimo pomoć i od Instituta za ratarstvo, koji je pokrenuo semensku proizvodnju
pšenice preko kompanije koja nije pokazala kvalitet poslovnosti.
Ovo može i treba da bude ozbiljan razlog za potpuno novi model proizvodnje
semenske pšenice bez prava na ekskluzivnost, što je pomenuuta kompanija imala.
Ko to može imati pravo na nacionalnu vrednost kao što je seme pšenice i to
svojatati na najgrublji način? Molimo sve odgovorene ustanove da razmotre
položaj i zadatke u semenskoj proizvodnji, upravo ratara. Možda je ovakva praksa
dovela do toga da mi u Srbiji više nemamo primat u prodaji semena kukuruza,
šećerne repe, suncokreta, pa izgleda i pšenice.
A i mi mali ljudi znamo, kada jedna zemlja ostane bez količine i snage svoga
semena da joj sledi skuplja proizvodnja i ucene.
Molimo hitno da nadležne institucije intervenišu i da ostvarimo svoja poslovna i
moralna prava. Velika je šteta što smo do ovoga došli proizvodeći najbolje domaće
sorte pšenice.
Ovo saopštenje, uz kopiju prijava kriminalističkoj policiji, uputićemo i
poljoprivrednoj inspekciji, Ministarstvu poljoprivrede, finansijskoj inspekciji,
Ministarstvu trgovine i Naučnom institutu za ratarstvo i povrtarstvo“, zaključak je saopštenja koje je izdato nakon sastanka ratara održanog 2. novembra 2023.
