Nandor Kovač Čajka čuveni je ratar u Bečeju, koga smo sreli na polju, usred završne žetve pšenice. Kako kaže, zadovoljan je ovogodišnjim prinosom. S obzirom na suvo proleće i zime bez mraza, nije se ni nadao takvom rodu.
I iako još uvek čeka da se sabere sav prinos, kaže da ako je seljak zadovoljan, kada se sve klasifikuje i proda, ostaće nešto i za njega.
Čajka ima 70 godina, a poljoprivredom je počeo da se bavi još u osnovnoj školi. Još uvek ima ambicija za rad u poljoprivredi, jer kako kaže – to je ljubav.
Na svojim poljima seje ječam, pšenicu, suncokret, kukuruz, soju i šećernu repu. Kako kaže, voli da ima sve kulture, jer ako jedna ne rodi, druga hoće, pa će uvek biti u dobitku.
Iako je zadovoljon rodom, ove godine je šećerna repica loše prošla. Pojavile su se štetočine na poljima, i to je izazvalo nevolje svim ratarima.
Vremenski uslovi su preduslov za dobar rod. Stižu pravi letnji dani koji, po rečima našeg sagovornika, ne odgovaraju pšenici. Na velikim vrućinama i kada su česte promene vremena, zrno se skuplja i opada kvalitet.
Problemi u ratarstvu
Problem u ratarstvu je, kako kaže, klasiranje proizvoda. Ako dobiju dva, tri dinara više, više će raditi, biće agažovaniji i biraće bolje seme sa više proteina. Samim tim, ratarski proizvodi će biti kvalitetniji, a i seljaci će moći skuplje da ih prodaju, te tako Čajka kaže da bi Ministarstvo poljoprivrede trebalo da malo više brine o poljoprivredi i da pomoć bude veća, kako bi svima bilo bolje.
O značaju udruživanja i zadrugama, pričaće svi poljoprivrednici. Svaki posao se uvek bolje uradi kada postoje međusobne saradnje, savetovanja i pomoć. Ako je saradnja dobra, to treba razvijati i onda sve ide kako treba, kaže naš sagovornik.
Čajka brine i o mladim poljoprivrednicima i kaže da bi i država trebalo da se više angažuje. Savetuje svakog i daje vetar u leđa, da napredak u poljoprivrednim poslovima dolazi uz trud, rad i nauku.
