U subotu je zvanično počela kampanja za otkup i preradu šećerne repe od strane šećerane u Crvenki u vlasništvu „Helenik sugar“, a tokom sledeće nedelje peći će upaliti i šećerane Sunoko u Pećincima i Kovačici, dok je Sunoko u Vrbasu uveliko u poslu.
Ove godine, pod repom je posejano svega 30.000 hektara, što je znatno manje nego prošle godine. Novi rod je ugovoren po ceni od 41-42 evra po toni, a šećerane su dale i stimulacije ratarima. Koliko ćemo šećerne repe imati ove godine, još uvek je rano govoriti. Ipak, poljoprivrednici ističu da očekuju da će ove godine biti najmanji podbačaj u prinosima u odnosu na druge kulture.
Svi se slažu da je repa lepo napredovala zbog kiše koja je počela da pada polovinom avgusta. Međutim, zbog učestalih kiša u proteklih mesec i po dana, voda je razgradila šećer u korenu biljke i umanjila slast, pa se očekuje da digestija bude ispod standarda. Poljoprivrednik Živko Vasin iz Temerina očekuje digestiju između 14 i 15 procenata, a prinos od oko 60-70 tona po hektaru.
Miodrag Pavlović iz šećerane u Pećincima kazao je za „Dnevnik“ da je repa „dobila života“, lepo se razvila, te da se zbog kiše dosta uvećao koren biljke, pa će i trošak prevoza šećeranama biti uvećan u odnosu na planiran. Pavlović je istakao da će kao odgovorna kompanija snositi rizik ukoliko poljoprivrednici budu imali štete u proizvodnji i da će tako biti i kod ugovaranja nove proizvodnje.
Šta kaže struka
Dr Živko Ćurčić sa Nacionalnog insituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kaže za „Dnevnik“ da u dosadašnjim analizama koje su rađene na Institutu digestija ni u jednom korenu nije bila standarda 16 procenata, već se kretala od 12 do 15 procenata.
On je naveo da se očekuj prinos u višegodišnjem proseku (oko 50 tona po hektaru). Ako uzmemo u obzir da se po hektaru dobija 8-10 tona šećera, imaćemo prinos od 250.000-300.000 tona šećera. Za našu potrošnju (linču i industrijsku) potrebno je 160.000 i 170.000 tona šećera, pa ćemo šećera imati i za izvoz.
Izvor: Dnevnik
