Mrazevi, grad i suša uništili su ove godine značajan deo roda poljoprivrede Srbije i grube procene su da su možda čak i prepolovili očekivanu bruto dodatu vrednost te grane, koja je prošle godine bila oko četiri milijarde evra, upozorila je grupa stručnjaka za Betu.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u penziji Miroslav Malešević rekao je da je 53 godine radio u struci i da ne pamti godinu sa tako visokim, kontinuiranim temperatrama, a bez kiše. “Katastrofa je u poljoprivredi. Prinosi kukuruza su prepolovljeni i iznose u proseku od tri do tri i po tone po hektru, a u normalnim ulovima prosek je sedam tona. Prinosi soje su 200 do 300 kilograma po hektaru, a trebalo bi da budu dve i po do tri tone”, rekao je Malešević. Šećerna repa se, kako je naveo na određenim površinama osušila, a jedino se suncokret “provukao”.
Ovoj godini nema pomoći
On je rekao da je, što se tiče prinosa, bolja situacija u centralnoj Srbji nego u Vojvodini, ali da su zasejane površine manje. “Ovoj godini nema pomoći. Pitanje je šta će bez kiše moći da bude posejano na jesen i da li treba menjati setvenu strukturu”, rekao je Malešević.
Profesor Poljoprivrednog fakultetu u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je da će šteta ove godine u voćarstvu biti manjak oko 300.000 tona voća. “To će biti direktna šteta od mrazeva, grada i neveremena. Ako se izračuna prosečna cena od 0,7 evrocenti po kilogramu, to je oko 210 miliona evra”, rekao je Keserović.
Istakao je da postoji indirektna šteta, koja će se pokazati naredne godine jer se sada formiraju pupoljci za naredni rod i ako ako nema vode neće se ni obrazovati. Dodao je da čak i na parcelama pod voćem, gde ima sistema za navodnjavanje, voće su napale grinje, odnosno posebni paukovi koji stvaraju mreže paučine.
Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta ocenio je da šteta u poljoprivredi ove godine neće imati uticaja na rast BDP-a zemlje ili će biti neutralan zbog njenog malog udela u ukupnom BDP-u “zbog čega i nije poluga rasta”. “Zakonitost brzorastućih ekonomije je da poljoprivreda nema kapacitet brzo rastućih stopa jer ako u jednoj godini jesu visoke, dođu godine suše, pa je njen uticaj umeren, gotovo zanemarljiv”, rekao je Nikolić.
Dodao je da to ne znači da ne treba ulagati u poljoprivredu jer je ona strateška grana, pošto obezbeđuje hranu.
