Poljoprivrednici su se u 2025. godini suočili se sa brojnim iskušenjima: klimatske nepogode i pad prinosa u ključnim kulturama doveli su do nezadovoljstva proizvođača i talasa protesta koji je zahvatio više sektora – od voćarstva, preko ratarske proizvodnje pa sve do mlekarstva. Ovakvo stanje u poljoprivrednom sektoru vidljivo je i kroz javno dostupne podatke Republičkog zavoda za statistiku koji ukazuju na manje prinose pojedinih ratarskih kultura, dok su nepovoljne otkupne cene na tržištu ponovo prouzrokovale proteste na prostoru Šumadje i Pomoravlja gde su mlekari prosipali mleko u znak nezadovoljstva.
S obzirom na to da će budžetska izdvajanja za poljoprivredu u narednoj godini biti manja za 2,2 milijarde, postavlja se pitanje šta poljoprivrednici mogu da očekuju ali i kako su ovogodišnja dodeljena sredstva iskorišćena, odnosno da li je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uspelo da adekvatno odgovori na izazove sa kojima su se proizvođači suočavali.
Čini se da je početak ove godine sličan kraju jer su zahtevi proizvođači mleka iz januara isti kao u decembru – uvođenje prelevmana i povećanje otkupne cene su ono na čemu mlekari insistiraju i zbog čega su zapretili i prosipanjem mleka i organizovanjem protesta.
Glamočić: nije moguće zabraniti uvoz mleka
Uvoz mlečnih proizvoda, pad potražnje ali i organizacioni problemi prilikom otkupa su dodatno otežavali njihov položaj zbog kojeg su tražili bolje mehanizme koji bi ih zaštitili od previsoke zavisnosti od uvoznih cena ili promenljivosti na tržištu. Udruženje odgajivača goveda centralne Srbije okrivilo je mlekarsku industriju i trgovinske lance da „više od 30 godina iscrpljuju sela kroz nisku otkupnu cenu“, kako je u razgovoru za N1 nedavno istakao i predstavnik tog udruženja Milija Palamarević.
„Po zakonu, svako pravno lice kao što je mlekara, ukoliko plaća porez državi i sve ono što sleduje, država mu ne može naređivati koliku će on cenu dati. Ali država mora da nađe način da utvrdi koliki je profit te prerađivačke industrije i da kaže – ‘alo gospodo, postoji neka granica. Ne možete sve uzeti od proizvođača’. Svima je lepo, svi odlično žive, svi su u boljoj poziciji nego onaj što muze krave“, rekao je Palamarević.
Proizvođači očekuju od Ministarstva poljoprivrede da se postara za probleme koji su ponovo aktuelni ali naglašavaju da se na “njihove zahteve reaguje jedino pod pritiskom”.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić je za Danas naveo da nije moguće zabraniti uvoz, jer bi to uticalo i na naš izvoz i pojasnio i da je višak mleka na tržištu Srbije nastao jer Evropa ne može da izvozi mleko u Ameriku zbog čega su se viškovi pojavili i kod nas i prouzrokovali nižu otkupnu cenu.
Kao rešenje za ovaj problem, ministar je predložio veću potrošnju domaćeg mleka i mlečnih proizvoda, zbog čega je apelovao na građane da ih više konzumiraju, dok je Ministarstvo poljoprivrede u svom nedavnom saopštenju navelo da “neće ignorisati niti ostaviti bez institucionalnog odgovora bilo kakvo nekorektno ponašanje pojedinih otkupljivača mleka, a posebno manjih mlekara”, kao i da “svako jednostrano i neutemeljeno umanjenje otkupne cene, zahteva institucionalnu proveru.”
Stručnjaci, ipak, navode da su ovi problemi pravi pokazatelj krize u stočarstvu koja već traje decenijama uz gotovo konstantan pad proizvodnje od dva do tri odsto, kako piše portal Biznis.rs koji navodi i da Srbija godišnje proizvede oko 60.000 tona različitih vrsta sireva, oko čega se oko 15.000 tona izvozi po niskim cenama, dok se uveze oko 12.500 tona ali po znatno višim cenama.
„Od narativa da Srbija može da hrani pola Evrope, do toga da pola Evrope hrani Srbiju“
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin objašnjava za portal N1 da su najviše ugrožena mala gazdinstva u oblasti stočarstva zbog kojih je neophodno sistemski rešiti probleme ali tako da postoje dobri zakoni, institucije koje sprovode te zakone i tehnička infrastruktura.
„Mi smo od narativa da Srbija može da hrani pola Evrope sada došli praktično do toga da pola Evrope hrani Srbiju – uvozimo mleko, sireve, svinjsko meso, uvozimo svinjski podmladak, mnogo toga što je apsolutno nedopustivo za jednu zemlju sa ovakvim kapacitetima, resursima i sirovinskim potencijalima koje ima Srbija. Stočarstvo se nalazi na kolenima, to se takođe može primetiti. Mlečno govedarstvo je praktično pred kolapsom, tako da to je sve to samo dokaz da ni istorijski najveći agrarni budžeti ne mogu izlečiti dugogodišnje sistemske promašaje u poljoprivredi koje smo mi imali, a koji su nas doveli do ovde gde smo sada,“ kaže Galetin.
On navodi da je „nerealno očekivati da će se podizanjem subvencija regulisati ono što se godinama urušavalo“, već da one poljoprivrednicima pomažu da samo prežive.
Suša i njene posledice: Sektor ratarskih kultura bez očekivanih prinosa
Osim mlekara, sa velikim izazovima ove godine suočavali su se i proizvođači voća, a posebno malinari na čiji prinos je značajno uticala i suša koja je prouzrokovala pad proizvodnje malina za 12,2% u 2025. godini, kako pokazuju najnoviji podaci RZS-a, dok je proizvodnja višanja pala čak za 42,3% u poređenju sa prethodnom godinom.
Udruženja poljoprivrednika su zbog toga apelovala da država proglasi elementarnu nepogodu i poljoprivrednicima obezbedi kredite sa jedan odsto kamate i jednokratnu pomoć od 300 evra po hektaru, a neispunjavanje tih zahteva u dogovorenim rokovima dovelo je do najava protesta u avgustu i septembru.
Ovakvi rezultati nisu samo značajni zbog statistike – imaju direktan ekonomski uticaj na voćare, jer se radi o kulturama koje su često dominantan izvor prihoda i još uvek su značajan izvozni proizvod Srbije. Analize ranijih statističkih pregleda pokazuju da je Srbija među vodećim proizvođačima malina u svetu, posebno zamrznutog voća koje se plasira na tržišta EU.
S obzirom na to da je leto 2025. godine ostalo upamćeno kao jedno od najsušnijih u poslednjih nekoliko godina, bilo je teško očekivati da će proizvođači bez državne pomoći moći da se izbore sa svim izazovima. Ono što je, ipak, najveći razlog nezadovoljstva kod većine poljoprivrednih proizvođača jeste reakcija države na njihove zahteve – deluje da je za ostvarenje zahteva neophodan pritisak na institucije, zbog čega se oni često osećaju kao da su “prepušteni sami sebi.”
Popisi poljoprivrede dodatno ukazuju upravo na duboke strukturne probleme: mali broj aktivnih gazdinstava, starenje poljoprivrednog stanovništva, kontinuirano pražnjenje sela i nizak prihod po hektaru, koji se procenjuje na svega 1.000 do 1.200 evra. Stručnjaci navode da je jedan od glavnih razloga za ovakvo stanje u poljoprivredi Strategija razvoja poljoprivrede iz 2014. godine koja je bila zasnovana na nerealnim projekcijama rasta, čak do 9,1 odsto godišnje. Umesto toga, poljoprivreda je u periodu od 2014. do 2024. godine ukupno porasla svega 1,7 odsto, kako navodi portal Biznis.rs.
planirana su manja izdvajanja za poljoprivredu
U razgovoru za N1 Galetin objašnjava da je od dobre strategije ipak važnije doneti određene izmene zakona koji imaju obavezujući karakter i obezbediti dobar sistem kontrole, nadzora i pravovremene isplate koja je posebno značajna na početku setvene sezone kada su se poljoprivrednici bunili zbog zastoja koji postoji prilikom isplate subvencija.
“Strategija je deklarativni dokument gde vi određujete neki budući pravac za period do deset godina zbog čega je očekivano da u njoj postoje neki afirmativni ciljevi, procenti rasta i target da vam za deset godina prihod od poljoprivrede skoči za neki 30, 40% ili 50%. To može da se da prepozna kao neki strateški pravac u kojem treba da ide poljoprivreda, ali u principu ta strategija nikoga ne obavezuje. Da li će neko imati sada problem što nismo ostvarili ciljeve iz prošlogodišnje strategije? Pa neće. To se više ne spominje. Ne potcenjujem važnost tog dokumenta, međutim, on nema neku obavezujuću snagu. Važnije je da se agrarna politika prilagodi strategiji ali tako da nju prati neka zakonska regulativa i sve ono što ide uz zakone,“ navodi on.
U državnom budžetu za narednu godinu planirana su manja izdvajanja za poljoprivredu – agrarni budžet projektovan je na 147,5 milijardi dinara, što je za 2,2 milijarde dinara manje u odnosu na ovu godinu zbog čega se postavlja pitanje kako će se sektor poljoprivrede sa predstojećim izazovima koji se tiču posebno malih gazdinstava. Ipak, možemo zaključiti da je prethodna godina pokazala da klimatski rizici, kada se spoje sa tržišnim pritiscima i nejasnim državnim merama podrške, mogu dovesti do destabilizacije sektora koji je od strateškog značaja za nacionalnu ekonomiju.
Izvor: N1
