U jeku berbe, malinari u Srbiji suočavaju se s najtežom sezonom u poslednjih nekoliko decenija – kraća berba, manjak radne snage, klimatski stres i niske otkupne cene ugrožavaju čitav sektor i postavljaju pitanje da li će Srbija uspeti da zadrži poziciju jednog od vodećih svetskih proizvođača ovog voća.
Berba maline u Srbiji je u jeku, ali stručnjaci upozoravaju da bi ovo mogla biti jedna od najkraćih sezona do sada. Loše zdravstveno stanje zasada, suša i visoke temperature ubrzali su zrenje plodova, izjavio je za Politiku dr Aleksandar Leposavić iz Naučnog voćarskog društva Srbije.
Manje berača i otkupljivača
Na terenu vlada neobična tišina – manje je berača i otkupljivača, a neke hladnjače ne rade zbog ranijih finansijskih problema. Slaba ulaganja poslednjih godina, nezadovoljstvo proizvođača i klimatske promene dodatno su smanjili površine pod malinom – realno ih je manje od 10.000 hektara.
I pored viših cena na svetskom tržištu, otkup je počeo sa cenom od 300 dinara, što je izazvalo nezadovoljstvo. U Arilju i Ivanjici vilamet se otkupljuje po 400, a miker po 420 dinara, dok su pojedini hladnjačari ponudili i 555 dinara za za kilogram prve klase maline. Organska malina u Mačvi dostizala je i 500 dinara.
Zbog manjka domaće robe, pokušano je uvozom iz Ukrajine i Rumunije, ali sortiment ne odgovara zahtevima tržišta. Leposavić upozorava da bi dalji pad proizvodnje mogao ugroziti status Srbije kao jednog od vodećih proizvođača maline.
Potrebno jedinstvo svih učesnika u lancu
Poziva na jedinstvo svih učesnika u lancu i očuvanje kvaliteta, bez reeksporta i neodgovornih istupa koji štete ugledu celog sektora.
Kako kaže, sigurno je da dalji pad proizvodnje nikome ne ide naruku i zbog toga je potrebno da svi učesnici u malinarskom poslu iznađu način prevazilaženja krize koja preti da nakon više od 50 godina dominantne pozicije Srbije našu zemlju skloni sa liste značajnih proizvođača ovog voća.
”Zbog toga u narednom periodu imamo težak, ali ne i nemoguć zadatak. A to je da proizvodimo ono što kupci traže, pri tome ne posežući za reeksportom da bismo dobili na kvantitetu. Takođe, treba poraditi i na zaštiti domaćih proizvođača i izvoznika ali i poboljšati sveukupnu sliku o malini i malinarstvu Srbije. Ovo govorim jer se veoma često dešava da neodgovornim istupanjem pojedinci, bilo proizvođači, bilo izvoznici, nanose nesagledive posledice biznisu od kojeg u našoj zemlji direktno i indirektno zavisi veliki broj ljudi”, ističe Leposavić.
