Cene poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini ne prestaju da rastu, a potražnja deluje neumoljivo – zemljišna groznica zahvatila je celo ovo plodno područje. Na tržištu važi jedno pravilo: zemlja vredi onoliko koliko je neko spreman da je plati.
A u nekim slučajevima – i preplati. Tako je u Somboru za osam parcela ukupne površine 390 hektara plaćeno čak 8,15 miliona evra, odnosno 20.850 evra po hektaru, iako je prosečna cena u tom kraju 12.650 evra. Najskuplje oranice nalaze se u Sremu, naročito pored auto-puta, gde hektar doseže i 30.000 evra. U Bačkoj se cene kreću od 15.000 do 32.000 evra po hektaru, dok je Banat i dalje najpovoljniji – od nekoliko hiljada do 16.000 evra, prenosi portal Biznis i Finansije.
Kao i drugde, cena zavisi od kvaliteta zemlje, lokacije, površine, ali i broja zainteresovanih kupaca. Statistika kaže da je od 1,6 miliona hektara oranica u Vojvodini, čak 1,3 miliona u rukama individualnih gazdinstava, dok pravna lica poseduju nešto manje od 300.000 hektara. U najvećem broju slučajeva, zemljište se prodaje direktno – između komšija, rođaka ili lokalnih poljoprivrednika, van očiju javnosti.
Agencije za nekretnine – druga ruka
Agencije za nekretnine, poput novosadske Solis, navode da u igru ulaze tek kada ta neposredna mreža zakaže. ”Mi smo uvek druga ruka. Kada ne ide preko komšija i lokalnih velikih proizvođača, tada ljudi dođu kod nas”, kaže Dragan Rabatić, direktor Solisa. – Trenutno primećujemo zastoj u interesovanju, možda zbog stanja u agraru ili zato što su oni koji su planirali da kupe zemlju to već učinili. Ipak, ima jedna stara izreka – zemlju treba kupovati, jer se više ne proizvodi.
Sličan stav deli i Danijela Radovančev iz zrenjaninske agencije Gsigma, koja naglašava da je kod prodaje oranica ključna procedura poštovanja prava preče kupovine – zemljište se najpre mora ponuditi susedima.
U praksi, cene neretko diktiraju oni koji sa poljoprivredom nemaju mnogo dodira – investitori sa viškom kapitala, koji u zemlji vide siguran ulog. U Đurđevu i Gospođincima, kaže ratar Mileta Slankamenac, jutro zemlje prodaje se za 12.000, a hektar i za 20.000 evra.
”Poslednjih godina istisnuli su nas oni koji imaju para, a nemaju gde da ih ulože. Nama, poljoprivrednicima, ostaje da se zadužujemo da bismo je kupili”, upozorava Slankamenac.
