Donošenjem rešenja o utvrđivanju pasivnog statusa određenim poljoprivrednim gazdinstvima Ministarstvo poljoprivrede je izazvalo revolt kod poljoprivrednika, pre svega zbog ne postojanja Zakona o poljoprivrednom gazdinstvu, koji bi sve ovo regulisao.
Predsednik Udruženja Agroprofit Čedomir Keco objašnjava da pasivni status znači da poljoprivredna gazdinstva gube pravo na subvencije na određeni broj godina – tri ili pet. Sve zavisi od rešenja koje donosi Uprava za agrarna plaćanja.
Srbija nema zakon o poljoprivrednom gazdinstvu
On smatra da je Srbija u krizi kada je reč o krunskim zakonima u sektoru poljoprivrede. “Mi pre svega nemamo Zakon o poljoprivrednom gazdinstvu, koji bi sve ovo regulisao. Taj zakon mora da odgovori ko može da bude poljoprivrednik, šta znači hobističko bavljenje poljoprivredom, a šta profesionalno. U njemu bi precizno bilo definisano sve – od broja suspenzija, u ovakvim situacijama, do toga ko ima pravo na žalbu”, kaže Keco i dodaje da Srbiji nedostaje i Zakon o integralnoj proizvodnji. “Nama Evropska unija može da kaže – nećemo više ništa od vas da kupujemo jer nemate rešenu integralnu proizvodnju u pogledu zaštite. Znači, mi smo otvoreni u nizu pitanja. Još nismo pipnuli zakonsku regulativu na putu do EU”, smatra Keco.
Nikada do sada toliko domaćinstava nije kontrolisano
Komentarišući kontrole poljoprivrednika on kaže da je ovo maksimum što je država do sada uradila i dodaje da nikada do sada toliko domaćinstava nije kontrolisano po bilo kom osnovu. “Kontrole su neophodne, ali je nedovoljan broj inspektora. U stvari, sve bi moglo da bude drugačije da smo zakonom u kontrolu poslovanja i proizvodnje poljoprivednih gazdinstava uključili savetodavne službe. Mi danas nemamo nijedan uvid u poslovanje gazdinstva ni u pogledu plodoreda, ni u pogledu finansija. To se inspekcijama ne može rešiti jer u Srbiji imamo oko 200.000 korisnika državnog novca, po različitim osnovama”, ocenjuje Keco.
On smatra da je nemoguće vršiti kontrole na toliki broj korisnika i da je sprovedena kontrola zapravo bila na bazi uzoraka ili prijava.
Keco dodaje da se dešava da ljudi prijave kompletnu veličinu parcele, a da komasacija (postupak uređenja zemljišta i preraspodele vlasništva), kao i premer zemljišta nisu završeni. Primera radi, dešava se da poljoprivrednik prijavi dva hektara, a onda se kontrolama GPS-om utvrdi da je u pitanju 1,5 hektara. Samim tim terete ga da je za pola hektara uzeo više novca od države i ide u pasivan status, što je pogubno za tako malo gazdinstvo.
