Aleksandar Milojević iz sela Popovići, između Kraljeva i Čačka, svako jutro ustaje u šest sati i odlazi u štalu gde ga čeka 25 grla krupne stoke i desetak krmača. Na poljoprivrednom gazdinstvu koje je nasledio od roditelja nastavlja porodičnu tradiciju, ali nije siguran da bi svojoj deci savetovao da se bave poljoprivredom. U razgovoru za N1 kaže da je još od svog dede slušao da će biti bolje, ali to vreme nikako da dođe.
Poljoprivrednici su 13. decembra traktorima blokirali Ibarsku magistralu u Adranima, zahtevajući, pored ostalog momentalno ukidanje bespravnog stavljanja poljoprivrednika u pasivan status i garancije da se to više nikada neće desiti.
Milojević iz Popovića, sa kojim smo razgovarali pre tog protesta, kaže da je i ranije učestvovao u blokadama, i dodao da će se pridružiti i ovim.
„Ovo su sada blokade za opstanak. One ranije su bile za neku zaradu, a sada počinju da gase gazdinstva“, ističe naš sagovornik.
Gašenje poljoprivrednih gazdinstava
Upitan da li se plaši da će i njegovo gazdinstvo biti stavljeno u pasivan status ako se priključi blokadama, on odgovara: „Strah postoji, ali neka bude šta biti mora“.
„Gašenje mog gazdinstva bi dovelo do kraja poljoprivredne proizvodnje. Nemate gde da prodate mleko, da prodate kravu… Kada zatvaraju neku firmu oni je zatvore na 15 dana, a poljoprivredno gazdinstvo na pet godina“, ukazuje Milojević.
Kaže da su novčane kazne koje će stići poljoprivrednicima, čija gazdinstva su stavljena u pasivan status, najmanji problem jer bi se novac za njihovo plaćanje našao.
Navodi primer svog kolege Predraga Veljkovića, opozicionog odbornika u Skupštini Kraljeva, kojem je Ministarstvo pasiviziralo imanje, a koverta sa kaznom samo što nije stigla. Koliki će biti iznos, tek će se saznati.
Radno vreme i godišnji – to ne postoji
A život ovih ljudi nimalo nije lak. Ono što drugi građani uzimaju zdravo-za gotovo njima je nepoznanica. Radno vreme ne postoji, topla kancelarija ne postoji, godišnji odmor ne postoji, a Milojević dodaje – ni crveno slovo.
Kako sam priznaje, za 16 godina braka tek prošle godine je uspeo da sa suprugom ode na more i to na pet dana. Ne zato što se nije imalo novca, već zato što se nije imalo kad.
Svoje troje dece su tokom letnjih raspusta slali na letovanje sa školom, a oni su ostajali kod kuće da zajedno sa Aleksandrovim roditeljima obave sve poslove koje gazdinstvo traži.
Aleksandar petočlanu porodicu izdržava uz pomoć 25 grla krupne stoke, od čega 14 krava koje dnevno u proseku daju oko 180 litara mleka. Tu su i junad, prasići, kao i 10 krmača. Da bi ih prehranio obrađuje 30 hektara zemlje. Kako kaže, nekada je to dovoljno, a nekada ne. Kada je godina sušna, a prinos loš, kao što je bilo ove, hrana za životinje mora da se dokupi.
Radni dan traje i po 20 sati
Naš radni dan traje i po 20 sati. Ustajemo u šest ujutro, ko prvi ustane kuva kafu. Oko 6.20 kreće se u štalu i tu posao traje po nekoliko sati, kaže naš sagovornik. Kada će se posao završiti zavisi od sezone. Ovih tmurnih dana u osam uveče je njihov radni dan gotov. Ali ni to ništa ne mora da znači jer kada se krava teli, o njoj se brine i dan i noć.
Supruga je zaposlena, a Aleksandar ima i dodatni posao od kojeg zaradu ulaže u gazdinstvo. I tako iz godine u godinu. Ističe da svake pete ima zaradu, a tri ili četiri između završi na nuli.
Zbog toga kaže da svojoj deci ne bi savetovao da se bave poljoprivredom, mada sam ne može da okrene leđa nečemu što su sa svojih deset prstiju sticale generacije pre njega.
Poljoprivredom se bavi iz ljubavi
„Poljoprivredom može da se bavi samo neko ko to mnogo voli. Ko ste vi da okrenete leđa? Nije to tvoje, ti si to nasledio i tvoje je da proslediš. Pokušavam da taj osećaj prenesem i na decu, da čuvaju što je neko stekao i da održavaju“, kaže Milojević, dodajući da imanje mora da se čuva jer će neko možda opet jednog dana želeti da se time bavi.
Obavezno pitanje ovih dana je šta planirate za Novu godinu. Aleksandar Milojević uz smeh kaže da će biti u štali.
Na konstataciju da će možda doći bolja vremena, poljoprivrednik iz Popovića uz smeh kaže da tu priču o boljim vremenima sluša još od svog pradede. Ipak, nada se da će doći vreme kada će se ceniti domaći proizvodi i domaća hrana.
„Ne tražimo da steknemo milione, nego da od svog rada normalno živimo“, ističe Milojević.
Subvencije – uvek može više
Poslednjih godina teško da je prošla ijedna bez protesta poljoprivrednika, a svaki put tražile su se veće subvencije, premijer za mleko, gorivo po povlašćenoj ceni… Milojević kaže da što se tiče subvencija i pomoći države – uvek može više i da pomoć bude veća.
„Nikada nisam konkurisao za neke dodatne podsticaje, osim osnovnih subvencija za zemlju i priplodna grla. Trenutno u poljoprivredi subvencije pokrivaju gubitke ili predstavljaju jedinu zaradu. Bez subvencija se dva posto sadašnjih poljoprivrednika ne bi bavilo ovim poslom“, kaže sagovornik N1.
On objašnjava da kada je godina loša subvencije pokriju gubitke i omogućavaju da gazdinstva opstanu i završe godinu na nuli.
A ako je godina dobra i prinos zadovoljavajući, subvencije su ona mala ali značajna razlika koja predstavlja zaradu u odnosu na sve što su tokom godine uložili.
Izvor: N1
