„Sahranjivanje srpske poljoprivrede“ obeležio je skup poljoprivrednika ispred Banovine.
Sagovornici Danasa kažu da smo stigli upravo do „sahrane“, ili smo čak malo i okasnili. Veoma brzo, od „žitnice Evrope“ došli smo do zemlje koja ima sasvim druge strateške planove vezane za svoj razvoj.
Poljoprivrednicima dosta čekanja
Poljoprivrednici, većinom iz Vojvodine, poručili su pre svega da im je dosta čekanja.
„Čekajte rebalans budžeta, čekajte godišnje odmore, a mi više nemamo vremena da čekamo. Posle ove godine i ovako katastrofalne suše, propali smo skroz. Ne bismo dolazili ovde nedeljom zato što nam se hoće, nego zato što nam je teško i tražimo pomoć od države, ali od njih nema sluha, ni od ministra ni od premijera„, rekao je Dejan Rakić iz Udruženja poljoprivrednika Aradac.
Ekonomski analitičar Milan Kovačević kaže da simbolika „sahranjivanja“ poljoprivrede najbolje opisuje ono što se nama danas dešava. Sudeći po predlozima i potezima vlasti, naša želja je kako ističe, da izgleda više ne budemo poljoprivredna nego rudarska zemlja.
Zanemarivanje poljoprivrede
„Poljoprivreda je zanemarena na više načina. Klima se menja, a mi ništa ne radimo da popravimo katastrofalnu situaciju sa navodnjavanjem zemljišta. Cene hrane su brzo rasle, jer imamo sve više uvoza, a taj posao je koncentrisan na manji broj biznismena, zbog čega su nam marže veće nego što bi trebalo da budu, kada bi bilo konkurencije. Uvoznici tako određuju cene i za domaće tržište kako požele. Na sve to, poljoprivrednicima su veoma poskupela ulaganja„, kazao je Kovačević.
Na štetu im ide, kako dodaje, i to što smo krenuli u prodaju poljoprivrednog zemljišta. Zbog toga danas imamo, kako kaže, vlasnike zemlje, primera iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji ovde rade direktno protiv naše poljoprivrede, uzgajajući ono što je potrebno za njihove farme. S druge strane, kako objašnjava, previše smo ukrupnili poljoprivredu.
Potrebno urediti propise u poljoprivredi
Iako na prvi pogled ekonomija većih dimenzija treba da ispadne povoljnija, kod nas je ogroman broj zemlje u rukama malog broja ljudi, znači da veliki igrači određuju uslove kojima obično guše male i srednje proizvođače.
„Država prvo treba da vidi da li su subvencije koje daje dovoljne, kao i kako im se sa energetikom može što efikasnije pomoći. Moramo i dosta propisa urediti. Imate na primer voćare koji u velikoj meri idu na izvoz. U većini zemalja je propisano da hladnjače ne smeju uskraćivati bilo kome da čuva robu. Kod nas se događa da kad dođe berba, kartel koji izvozi voće odredi cene, umesto da ostavi mogućnost proizvođačima da plaćaju neku cenu za skladištenje i čekaju bolji momenat na tržištu„, kazao je Kovačević.
Strategija pada, a ne razvoja poljoprivrede
Poljoprivredni analitičar Branislav Gulan kaže da su naši poljoprivrednici zakasnili sa „sahranom“, jer je poljoprivreda već uništena, a Srbija je postala zemlja koja je zavisna od uvoza hrane.
Kako objašnjava, Strategija razvoja poljoprivrede od 2014. do 2024. godine predviđala je razvoj ove grane od 9,1 odsto svake godine. Ako bi bila lošija godina, poput ove sa sušom, povećanje je projektovano na 6,1 odsto. U poslednjih deset godina imali smo sedam suša, ne računajući ovu poslednju, ističe Gulan.
Umesto godišnjeg rasta od više od devet odsto, naša poljoprivreda je u poslednjih deset godina ukupno porasla 1,7 odsto, nastavlja on.
„Tako da je to jedna strategija pada, a ne razvoja. Te 2014. godine obećali su poljoprivrednicima med i mleko. A danas se o tim ljudima priča samo kada izađu na ulice, kada im se opet obeća da će to biti naša strateška grana razvoja, što se posle nikad ne dogodi. Strategiju je inače usvojila samo Vlada te 2014. godine i obećala je da će je dati na usvajanje u Skupštinu, ali se ni to nikada nije dogodilo„, kaže Gulan.
Koliko se misli o budućnosti, dodaje, svedoči činjenica da nova strategija još nije ni urađena.
Izvor: 021
