Zbog nedostatka padavina poljoprivrednici ne mogu da pripreme zemljište, pa se početak setve pšenice odlaže dok ne stigne više kiše. Stručnjaci ipak očekuju da će pšenica ove jeseni zauzeti veće površine nego prošle godine, jer su prinosi strnih žita bili stabilni, a rod kukuruza i soje razočarao mnoge proizvođače.
Optimalni rok za setvu pšenice upravo je počeo, ali mnogi ratari još ne mogu da uđu u njive – nedostatak padavina i vlage onemogućava pripremu zemljišta. Od količine kiše u narednim danima zavisi kada će seme moći da se poseje, dok stručnjaci očekuju da pšenica ove jeseni zauzme veće površine nego prošle godine, posle slabog roda kukuruza i soje.
U gazdinstvu Dragana Berberskog iz Zrenjanina setva još nije počela. Zbog loših prinosa kukuruza poslednjih godina, on je smanjio površine pod obradom, a u prethodnoj sezoni najbolje je prošao sa pšenicom. ”Za žito nisam verovao da ću imati takav prinos, ni kada je reč o količini ni o kvalitetu“, kaže za RTS Berberski, dodajući da je suncokret doneo solidan rod, dok je kukuruz potpuno podbacio.
Nedostatak padavina uticao je i na setvu uljane repice – u Srednjem Banatu ove jeseni zasejano je svega oko 1.000 hektara, dok ih je prošle godine bilo više od 4.000 ha, navodi Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
”Zemlja je i dalje suva, teško se priprema za setvu, ali se nadamo da će padavine omogućiti da se radovi nastave u drugoj polovini oktobra“, kaže ona. Stručnjaci očekuju da će pšenica zauzeti veće površine širom zemlje, jer su prinosi strnih žita ove godine bili stabilni.
Povećanje površina pod pšenicom
”Poljoprivrednici se okreću sigurnijim kulturama – pšenica je imala prosečan prinos od oko šest tona po hektaru“, objašnjava dr Milan Mirosavljević iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. On dodaje da se, zahvaljujući subvencijama, očekuje i veća upotreba sertifikovanog semena.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin ističe da je povećanje površina pod pšenicom trenutno najracionalnije rešenje, ali upozorava da bez ulaganja u sisteme za navodnjavanje i bolje upravljanje vodom poljoprivreda neće biti spremna za klimatske izazove. ”Suštinski problem je voda – dok se ne reši pitanje zalivanja i kanalske mreže, agrar će ostati ranjiv“, kaže Galetin.
Iako je cena pšenice niska, ona i dalje ima izvozni potencijal – samo u avgustu izvezeno je više od 130.000 tona, najviše u zemlje regiona i Italiju. Kako dodaje Galetin, tržište je trenutno stabilno, ali cene i izvoz i dalje zavise od globalnih geopolitičkih okolnosti, na koje proizvođači ne mogu da utiču.
Na domaćem tržištu najviše se nudi stočna pšenica. Ona u stočnoj hrani konkuriše kukuruzu kojeg nema dovoljno.
