Višak ukrajinskog žita oborio je cenu evropskim proizvođačima, koji su protestima uspeli da se izbore za pomoć EU od sto miliona evra. Ipak, situacija je ostala usijana, jer je Moskva poručila da neće da produži sporazum o slobodnom tranzitu ukrajinskog žita ako se ne usvoje njihovi zahtevi. Posledice ove krize osećaju i srpski poljoprivrednici kojima se ovih dana nudi 20 dinara za kilogram pšenice novog roda.
Jeftini viškovi pšenice iz Ukrajine oborili su cenu rumunskim, mađarskim, slovačkim i poljskim poljoprivrednicima. Blokadom luke Konstanca izborili su zabranu uvoza ukrajinskog žita, ali je ostao slobodan tranzit. Poznavaoci kažu da ukrajinsko žito ipak zaluta, kao i da zbog slabe kontrole završi u silosima neke od tih zemalja, navodi RTS.
Niža cena i u Srbiji
Cena ukrajinske pšenice od 16 dinara bez transporta, spustila je otkupnu cenu i kod nas. U januaru je bila 35 dinara po kilogramu. Stari rod još nismo prodali, a ponuda za novi je 20 dinara.
Prema rečima Vukašina Baćine iz Udruženja poljoprivrednika iz Banata, svi su u debelom minusu, jer je prošla godina bila izrazito sušna. Ove godine bi trebalo da se vrati deo dugovanja od prošle godine i da ratari ostanu na pozitivnoj nuli. „Sve ispod 42 dinara po kilogramu pšenice je malo, jer nas proizvodna cena košta 38 dinara“, kaže Baćina.
Za agroanalitičare, ekonomska kriza i rat u Ukrajini sve češće se koriste za neopravdano spuštanje cena poljoprivrednicima, odnosno za podizanje cena krajnjim kupcima.
„Situacija u Ukrajini je poremetila svetsko tržište, psihologiju tražnje i percepciju čitavog tržišta. Ta situacija služi kao izgovor za ugrađivanje premije rizika u cene svojih proizvoda. U velikoj meri imamo zloupotrebu“, navodi Žarko Galetin iz novosadske Produktne berze.
Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije kaže da se može očekivati da će cena pšenice ići „nadole“ kada krene žetva.
„Ukrajinski sporazum može da promeni situaciju da ako se desi zabrana prolaza kroz crnomorski koridor mogu i cene da rastu. Onaj koji nudi, snosi određeni rizik“, priča Bogunović.
Veći problem od proizvođača pšenice i kukuruza mogli bi da imaju uljari. Ukrajina najavljuje 20 odsto više površina pod suncokretom.
Izvor: RTS
