Stručnjaci kažu da je zagađenje zemljišta u našoj zemlji ozbiljan problem, ali da je ono i dalje povoljno za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane. Oni savetuju da se domaći poljoprivrednici podrže u zaokretu ka regenerativnim praksama koje će unaprediti zemljište.
Zagađenje zemljišta je posledica industrijske aktivnosti, urbanizacije, intenzivne poljoprivrede i neadekvatnog upravljanja otpadom. Sa ovim problemom suočavaju se i mnogo razvijenije zemlje od Srbije.
”Generalno, zemljišta u Srbiji su nezagađena kada se posmatra celokupni zemljišni fond i povoljna su za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane. Međutim, sve više su izložena zagađenju usled neracionalne primene agrohemikalija, od deponija, sektora energetike i industrije, kao i mikroplastike”, napominje dr Jordana Ninkov, naučna savetnica Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Veliki zagađivači zemljišta su teški metali među kojima su najopasniji olovo, kadmijum, živa i arsen. Ništa manje opasni nisu ni pesticidi, nitrati i fosfati, organska zagađujuća sredstva, plastika, otpadne vode i mulj. Zemlje jugoistočne Evrope suočavaju se sa visokim nivoima zagađenja zemljišta, dok je situacija u zapadnoevropskim zemljama nešto bolja. Procenjuje se da se između 60 i 70 odsto evropskog poljoprivrednog zemljišta ne može označiti kao zdravo, najviše zbog gubitka humusa i erozije.
”To je rezultat dugotrajne intenzivne poljoprivrede, primene isključivo mineralnih đubriva i obrade zemljišta teškom mehanizacijom. S obzirom na to, stanje zemljišta u Srbiji nije ugroženo u tolikoj meri, ali je kvalitet znatno ispod prirodnog potencijala, posebno u Vojvodini, koja je bogata kvalitetnim černozemom, a istovremeno je i najslabije pošumljena regija Evrope, uz nedostatak stočarstva, pašnjaka i stajnjaka”, ističe Ninkov.
Regenerativne prakse za unapređenje zemljišta
U ovom trenutku jako je važno da se domaći poljoprivrednici podrže u zaokretu ka regenerativnim praksama koje će unaprediti zemljište.
”Ova tranzicija zahteva veća početna ulaganja, novu mehanizaciju, više znanja i složeniju organizaciju proizvodnje, a rezultati su vidljivi tek u nekom narednom periodu. Jasno je da je poljoprivrednicima za to potrebna i institucionalna, i stručna i finansijska pomoć. Očuvanje zemljišta nam je važno i u gradovima zbog njegovog moćnog vodno-toplotnog kapaciteta, koji može da nas rashladi tokom tropskih dana i upije vodu u slučaju velikih padavina”, dodaje Ninkov.
Da bi se smanjilo zagađenje zemljišta u Srbiji, potrebna su ozbiljna ulaganja u monitoring, rehabilitaciju kontaminiranih zemljišta i promovisanje održivih poljoprivrednih praksi.
Od velikog značaja manje bacanje hrane
Edukacija i svest građana o pravilnom upravljanju otpadom i zaštiti životne sredine su ključni za očuvanje kvaliteta zemljišta. Kao pojedinci možemo doprineti manjem zagađenju ovog resursa. Za početak trebalo bi manje da bacamo hranu.
– Trećina svetski proizvedene hrane se baci. Promislite koliko je samo zemljišta, vode i energije uloženo u tu hranu i trudite se da bolje planirate svoje obroke – kaže Ninkov.
Takođe, trebalo bi birati lokalne proizvode sa manje ambalaže, posebno plastike, kao i one iz održivih sistema proizvodnje, čime se podržavaju ekološki posvećene kompanije i proizvođači.
– Na rafovima se odražava naše ponašanje. Ono što najviše biramo i kupujemo oblikuje ponudu, pa će sve više biti sličnih proizvoda i time šaljemo jasnu poruku proizvodim kompanijama. Ovo je pravi put da u najvećoj meri smanjimo zagađenje. Reciklaža, kao prava asocijacija građana na ekologiju, predstavlja rešavanje posledice, a ne uzroka problema – objašnjava Ninkov.
Srbija ima Zakon o zaštiti zemljišta, ali se slabo primenjuje
Srbija je 2015. donela Zakon o zaštiti zemljišta, čime je postala prva u regionu i šire u uspostavljanju regulative u ovoj oblasti. U našoj zemlji vodi se i Katastar kontaminiranih lokacija zemljišta pri Agenciji za zaštitu životne sredine.
– Iako ove potvrđene lokacije zahtevaju mere sanacije, važno je napomenuti da Srbija raspolaže sa oko četiri miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, kao četiri miliona lokacija koje treba očuvati za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane. Da bismo očuvali zemljište, potrebno je sprovesti šira i detaljnija istraživanja kvaliteta zemljišta uz trajni monitoring. Srbija raspolaže značajnim brojem stručnjaka okupljenih u Srpskom društvu za proučavanje zemljišta, ali je njihov rad potrebno dodatno osnažiti kroz nacionalne tematske projekte posvećene zemljištu, kao što je to Evropska unija prepoznala i uvrstila među svoje prioritete zbog izuzetnog značaja zemljišta – dodaje Ninkov.
Prvi vek se smatra vekom očuvanja zemljišta kao prirodnog resursa – podseća profesor Đorđević.
U Evropskoj uniji postoje razvijeni sistemi za monitoring kvaliteta zemljišta, dok Srbija još radi na unapređenju kapaciteta za praćenje i analizu stanja zemljišta. Nedostatak podataka o kvalitetu zemljišta otežava donošenje informisanih odluka o zaštiti i rehabilitaciji ovog resursa.