Do nedavno u Vojvodini gotovo da nije mogao da se nađe ar zemlje da se kupi ili iznajmi. Međutim, ove godine sve je više proizvođača koji odustaju od zakupa, jer se proizvodnja pšenice, kukuruza, soje, suncokreta, šećerne repe ne isplati.
“Proizvođači ne mogu da se razduže i da dalje servisiraju obaveze koje su preuzeli po pitanju zakupa. U situaciji smo da radeći sa njiva skidamo manju vrednost nego što smo uložili kroz repromaterijal i zakup zemlje. Rod ne pokriva te troškove, ne računajući rad poljoprivrednika i amortizaciju”, kaže za RTS Miroslav Kiš iz Udruženja odgajivača goveda rase “Limuzin Srbija”.
“Imate ljude koji ne mogu to više da podnesu, pa moraju da prodaju ili mašine ili sopstvenu zemlju da bi se razdužili. Druga opcija je podizanje novih kredita, čime se dodatno zadužujemo. U prethodnom periodu nismo imali subvencionisane kredite, već one sa redovnim kamatama banaka, što je za nas, poljoprivrednike, skupo”, dodaje Kiš.
Proizvodnja neisplativa i na svojoj zemji
I u Srednjem Banatu poljoprivrednici odustaju od zakupa zemlje. U Savezu udruženja poljoprivrednika Banata kažu da se do ove jeseni nije dešavalo da zakupodavci zovu telefonom i traže ko će da zakupi njihovu zemlju.
“Ranije smo imali jednu isforsiranu utakmicu u licitaciji i dizanje cene arende da bi se došlo do zemljišta. To je posledica uzimanja velikih kredita za savremene poljoprivredne mašine koje su potrebne u ovoj proizvodnji. Ljudi su bili prinuđeni da dođu do što veće površine zemljišta da bi mogli da otplaćuju te kredite, pa je arenda išla i do 300 evra po lancu”, objašnjava predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut.
“Sada poljoprivrednici imaju neisplativu proizvodnju i na svojoj zemlji, a kamoli na onoj za koju plaćaju arendu. Zakupodavci nude lanac u zakup za 200 evra i niko to ne uzima. To je pad od 30 odsto za zakup, a proizvođačima ne znači ništa. Zemljište koje se obrađuje u zakupu je omča oko vrata u ovakvim uslovima u kojima se trenutno poljoprivreda u Srbiji nalazi. Ja ne radim ni jedan ar u arendi i ne mogu da pokrijem troškove proizvodnje”, dodaje Kleut.
Mnogi poljoprivrednici ugasili gazdinstva
Pre deceniju i po, kaže Kleut, cene poljoprivrednih proizvoda bile su više nego danas, dok je repromaterijal bio daleko povoljniji.
“Pšenica košta 20 dinara, a pre petnaest godina koštala je 24 dinara, kada je repromaterijal bio upola jeftiniji nego danas. Kukuruz je tada bio 22 dinara, litra nafte 75, a sada je nafta 200 dinara. Kilogram đubriva je bio 25 dinara, a sada je 70 dinara, dok je prošle godine bio 115”, navodi Kleut i dodaje da su u poslednje vreme mnogi poljoprivrednici odustali od bavljenja proizvodnjom i ugasili svoja gazdinstva.
Otkazivanje zakupa zemljišta
Otkazivanje zakupa mnogo je lakše i češće kod dogovora između privatnih lica, nego kada se državno poljoprivredno zemljište uzima u arendu.
U gradskoj upravi Zrenjanina kažu da je interesovanje za zakup ovog zemljišta veliko i da se svake godine na javni poziv za pravo prečeg zakupa prijavi više od 200 zakupaca, dok se nešto manje njih prijavi za licitaciju.
“Cene zakupa za 2024. godinu se kreću od 30 do 320 evra po hektaru, zavisno od kvaliteta zemljišta koje se izdaje. Najčešći zakupci su stočari. Retko se dešava da zakupci sami odustaju od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta. Do takvih situacija dolazi ako se umanji stočni fond i ako se poljoprivredno zemljište vrati restitucijom. Posledica za raskid ugovora nema, jer zakupci plaćaju zakup unapred, dostavljaju sredstva obezbeđenja za višegodišnji zakup, a predviđeno je da se po raskidu ugovora ta zemlja izdaje na prvoj sledećoj licitaciji”, dodaju u upravi Zrenjanina.
