Čuda prirode: Otrovna PTICA

0
318
otrovna ptica
Foto: Pitohui dichrous / Wikipedia.org, Autor: Benjamin Freeman - Published with author's permission, CC BY 4.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=89364943

Pitohui s kapuljačom je prva registovana otrovna ptica na svetu. Sadrži toksin koji je prepoznat kao jedno od najotrovnijih jedinjenja u prirodi.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Reč je o ptici pevačici, društvenom ptici koja živi u porodičnim grupama koje pomažu u zaštiti gnezda i hranjenju mladih, i često se pridružuje, pa čak i vodi jata mešovitih vrsta u potragu za hranom. Međutim, to je ptica koja koristi otrov kada se nađe u opasnosti. Otkrivena je na Novoj Gvineji, sasvim slučajno, pišu Zanimljivosti dana.

Ornitolog Džek Dambačer je bio u potrazi za rajskim pticama i postavio je mreže između drveća kako bi ih uhvatio. Tu se našla i pitohui dihrous, kako glasi njen latinski naziv. Naravno, otimala se dok je Džek pokušavao da je izvadi iz mreže, grebala i kljucala za prste. Instiktivno je stavio prst u usta da ublaži bol i doživeo šok, jer su usne i jezik počeli da mu trnu, a zatim je osetio bol, žarenje i pečenje.

Adama Sultan 1120x180

Sumirajući utiske i neverujući da je ptica krivac, uzeo je pero i stavio u usta. Ponovili su se ukočenost i bol. Tako je zapadni svet 1989. godine otkrio prvu otrovnu pticu na svetu.

Naravno, starosedeoci Nove Gvineje su znali za ovu pticu, samo je trebalo neko da ih pita. Zovu je „ptica smeće“, jer su pokušali da je jedu i smrdela je tokom kuvanja.

galenika pylon 1120x85

Kako piše na Vikipediji, godine 1990. naučnici koji su pripremali kože pitohuija sa kapuljačom za muzejske zbirke doživeli su utrnulost i peckanje prilikom rukovanja. 1992. godine objavljeno je da ova vrsta i neke druge pitohuije sadrže u svojim tkivima, koži i kostima neurotoksin nazvan homobatrahotoksin, derivat batrahotoksina. To ih je učinilo prvim dokumentovanim otrovnim pticama.

Reč je o toksinu koji se nalazi u zlatnoj otrovnoj žabi u Kolumbiji. To je jedinjenje koje izaziva utrnulost i pečenje, a ako su veće koncentracije može da izazove paralizu, srčani zastoj i smrt.

Još uvek nije poznato zašto je ova ptica otrovna. Smatra se da toksini nastaju iz njihove prehrane i da deluju kao odbrana od predatora, odnosno grabežljivaca i kao zaštita ptice od parazita. Ptica nije u opasnosti od izumiranja, a njihova brojnost je stabilna.

Prethodni tekstPočelo podnošenje zahteva za besplatnu dodelu zaštitnog rama za traktor
Sledeći tekstOzimi stočni grašak: Isplativa proizvodnja kvalitetne kabaste stočne hrane

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime