Osvrt na proizvodnu 2020. godinu

0
168
Agrosaveti---Produktna-berza---10

Započela je godina 2021. u kojoj treba očekivati značajne globalne promene u proizvodnji i
prometu osnovnih, prehrambenih artikala. Pored brojnih biotičkih faktora, kao što su sve
prisutnije pojave patogenih mikro-organizama, štetnih insekata, sitnih glodara i sl., početkom 2020. čovečanstvo je (ne)očekivano dobilo još jedan moćan faktor: corona virus COVID 19. Svet je proglasio pandemiju globalnih razmera, koja je uzdrmala sve segmente našeg života, menjajući na prečac poslovne odnose i svakodnevne navike ljudi. Pandemija korona virusa je u toku i ne vidi se, pouzdano, željeni kraj. Imunizacija ljudi započeta ovih dana, vakcinama proizvedenim u raznim krajevima sveta. Vakcine potiču od različitih autora i iz različitih naučnih institucija, tako da niko neće imati monopol.

Coltrane 1120x180

Dosadašnje štete od posledica pandemije virusa Covid-19 su brojne. Pored ljudskih života,
sve nacionalne ekonomije su pretrpele ogromne gubitke. Konačna šteta se neće lako utvrditi. Pored direktnih postoje i indirektne posledice, ali i one koje će tek nastati.

BILJNA PROIZVODNJA U 2020.

Ovo je bila prestupna godina, kakve prate različita narodna verovanja i običaji. Protekla
godina je zaista bila specifična. Međutim, proizvodnja osnovnih, ratarskih kultura je bila
veoma solidna u Srbiji.

Vertigo CC3 728x90

U poređenju sa prosečnim, prinosi su se u protekloj godini graničili sa rekordnim, kod kukuruza i pšenice na primer. Isto tako, u poređenju sa državama okruženja i članicama
EU, domaća biljna proizvodnja je bila iznad očekivanja stručnjaka, pa i samih proizvođača.
Pošto godina, kao presudni faktor proizvodnje, nije bila ni blizu idealne, ostvareni rezultati
srpskih farmera zaslužuju iskrene pohvale. Nameće se i potreba za temeljniju i svestraniju
analizu tih rezultata, kako bi se bolje pripremili za proizvodnju 2021. i naredne godine.

Osnovna obeležja 2020. su neravnomerni raspored temperatura i padavina skoro celim
njenim tokom. Nedostatak padavina tokom jeseni i zime 2019., zatim potpuni izostanak
padavina tokom januara. Prouzrokovali su ogroman deficit zimskih rezervi vlage, posebno
u dubljim slojevima zemljišta. Istovremeno su temperature vazduha i zemljišta bile znatno
više od uobičajenih za taj period godine. Bilans vlage je donekle popravljen tokom marta.
Međutim, u aprilu je ponovo nastupio sušni period, praćen padom temperatura i čestom
pojavom jutarnjih mrazeva, čak do minus 12°C. Prihranjivanje ozimih useva je dovršeno u
aprilu, ali je puni efekat azotnih đubriva izostao zbog manjka padavina. Pad temperatura je usporio rast i razviće ozimih žita i produžio fazu bokorenja. To je pogodovalo kasnije zasejanim usevima.

Web baner Adengo Vertigo 1068x180

Agrosaveti osvrt na proizvodnu 2020. godinu 01

Mrazevi su značajno oštetili mnoge voćne vrste u fazi cvetanja. Bile su potrebne dodatne mere zaštite voća od jutarnjih mrazeva, baš u periodu dok su vladale vanredne mere zbog
pandemije: policijski čas i zabrana kretanja noću bez posebnih dozvola.

Distribucija padavina na prostoru Srbije je takođe bila neravnomerna. Daleko više padavina je bilo u centralnim i južnim krajevima u odnosu na severne. Krajem aprila stanje vlage u zemljištu je bilo alarmantno (podaci RHMZ). Ovakvo stanje vlage je moralo da zabrine sve aktere poljoprivrede, tim pre što je slična situacija bila u skoro celoj Evropi (podaci Svetske meteorološke organizacije).

Tekton 1068x180px

Krajem marta i tokom aprila je obavljena setva jarih kultura bez zastoja. Ponegde je vlaga u setvenom sloju bila na granici pogodnosti za nicanje. Ipak ostvareni su planirani sklopovi
kod svih jarih useva.

PROČITAJTE I...  Obaveštenje - kupovina merkantilne pšenice rod 2019. godine

Pošto su se globalna suša i pandemija virusa događale istovremeno, gotovo celom svetu se
dogodio nezapamćeni stres. Ključne teme u svetu su, pored Kovida-19, postale stanje vlage u zemljištima Evrope i kod drugih velikih proizvođača, procena stanja useva i očekivanih prinosa, kao i kretanje cena na svetskim, nacionalnim i lokalnim berzama prehrambenih artikala. Svetska meteorološka organizacija, (WTO) je, na dan 19.04.2020.
objavila vladajuće vremenske uslove u Evropi, na osnovu kojih je trebala da se gradi strategija u trgovini glavnim berzanskim proizvodima.

Baner merlin Flexx

Evropska Komisija je polovinom aprila meseca 2020. procenjivala, da će rod pšenice u EU biti za 4% manji u odnosu na rod 2019. godine zbog izrazito sušnih vremenskih prilika u
Francuskoj i Nemačkoj, najvećim proizvođačima pšenice u EU. Kasnije se ispostavilo, da je pad prinosa bio mnogo veći, čak i do 25% u Francuskoj i oko 10% u Nemačkoj.

Agrosaveti osvrt na proizvodnu 2020 02

U isto vreme, optimističke procene stanja pšenice su stizale iz SAD, uz napomenu da će u
narednih nekoliko sedmica vremenske prilike imati bitan uticaj na kretanje cena pšenice na
američkim berzama zbog sušnih vremenskih uslova, koji se pogoršavaju, kao i zbog mrazeva u nekim regionima proizvodnje pšenice.

Sa druge strane, Ruska agencija za poljoprivredu je izrazila očekivanja da će proizvodnja pšenice u Rusiji biti za 5% viša na godišnjem nivou, bez obzira na sušu i mestimičan mraz.

PROCENA STANJA U SRBIJI

Procena stanja useva u Srbiji krajem aprila je bila takođe u skladu potencijalom useva i raspoloživom vlagom u zemljištu. Podaci su ukazivali na ozbiljnost suše, posebno u žitorodnim regionima. Ozimi usevi su bili u fazi intenzivnog porasta (porast u stablo i formiranje generativnih organa), kada troše velike količine vode. Procenjeno je da će posledice suše osetiti i jari usevi, ako se režim padavina ne promeni. Nedostatak padavina je poremetio normalnu mikrobiološku aktivnost u oraničnom sloju, tako da su pojedine biljke pokazivale znake zaostajanja u porastu, žućenje starijih listova i neujednačeni porast. Očekivalo se da će razvijeniji usevi pretrpeti veću štetu, jer troše mnogo više vode na dan, pa će brže utrošiti zalihe vlage. Nedostatak vlage je indirektno uticao na metabolizam pojedinih hranjivih elemenata i njihovo usvajanje preko korena. Zbog toga je proizvođačima savetovano da biljkama pomognu folijarnom ishranom preko lista, što je i primenjeno na znatnim površinama pod pšenicom i ječmom.

PROČITAJTE I...  Obaveštenje - kupovina merkantilne pšenice

Krajem aprila nije bilo moguće dati precizniju prognozu prinosa. Oko 60% površina pod
pšenicom je bilo još uvek u dobrom stanju i sa dobrom perspektivom. Ostatak površina je bio problematičan, sa mnogo manje šansi da ostvare zadovoljavajući prinos. Nade su se polagale u najavljivane padavine, koje bi donele osveženje biljkama, dok bi folijarno đubrenje održalo potencijal za prinos.

To se i dogodilo.

Agrosaveti osvrt na proizvodnu 2020 03

POČETNI EFEKTI KOVIDA-19

Hoće li domaća poljoprivredna proizvodnja takođe biti žrtva pandemije Kovida-19, pitanje
je koje je mučilo sve one koji proizvode hranu. Svi znamo da je prehrambena sigurnost
stanovništva bitna za sve građane. Pošto su sve pijace su bile zatvorene, supermarketi su bili slaba uteha. Trgovački lanci kod nas, najčešće nude povrće i druge prehrambene artikle iz uvoza, sa raznih destinacija. Proglašenjem pandemije Kovid-19, došlo je do zatvaranja
nacionalnih granica širom sveta. Ograničeno je kretanje ljudi, zatvorena su mesta javnog
okupljanja, restorani, kafići itd. Strah od nepoznatog virusa, počeo je da menja način
razmišljanja ljudi i njihove poglede na proizvodnju hrane i na poljoprivredu uopšte. To
se desilo i kod nas u Srbiji. Počela je mnogo više da se ceni naša nezavisnost od uvoza
osnovnih prehrambenih proizvoda. Na sreću, Srbija ne spada u veliku grupu država, koje su
uvozno zavisne i veoma ranjive u slučaju neke velike, globalne krize kao što je ova.

Kada je virus stigao u Srbiju, usledile su potrebne preventivne mere, koje su postajale
sve oštrije. Ni jedna država oko nas, u EU, bilo gde u svetu, nije bila spremna da se odupre
novom, nepoznatom virusu. Pa nismo ni mi u Srbiji.

Na samom početku suočavanja sa virusom Kovid-19, stanovništvo je pohrlilo u markete da
obezbedi zalihe hrane i drugih potrepština, za duži period. Posebna jagma je bila za brašnom, uljem, šećerom, testeninama i drugim trajnijim proizvodima.

Velika potražnja u celom svetu za pšenicom, brašnom, kukuruzom, sojom i proizvodima od
nje, uljem i stočnom hranom, izazvala su lančane reakcije na svetskim, i nacionalnim berzama. Trgovanje je oživelo, jer su države uvoznice najavile ozbiljnije tendere za nabavku pomenutih proizvoda. Cene su počele da skaču, pa su neke države izvoznice, počele da uvode kvote za izvoz, pa čak i da ga zabranjuju. Strah za prehrambenu sigurnost sopstvenog stanovništva ili čekanje još povoljnijeg trenutka za prodaju? Bilo je zahteva i u Srbiji da se zabrani izvoz pšenice i brašna, iako je svega bilo dovoljno na zalihama. I nova žetva je bila blizu, ali su cene počele da rastu i na domaćem tržištu. Privremeno je ograničen izvoz kukuruza, a privremeno zabranjen izvoz suncokreta i ulja.

PROČITAJTE I...  Usvojen Zakon o robnim berzama

VREMENSKE PRILIKE TOKOM PERIODA MAJ – SEPTEMBAR

Posle stresnog aprila, vremenske prilike u Srbiji su se okrenule u korist ozimih i zasejanih jarih useva. Temperature i padavine su bile povoljne za nalivanje zrna pšenice i drugih ozimih kultura, što je povratilo nadu proizvođača u solidniju žetvu.

Agrosaveti osvrt na proizvodnu 2020 04

Na žalost, za mnoge lokalitete povoljno vreme je došlo prekasno za oporavak sušom iznurenih biljaka. Umesto ranije, žetva je započela sa malim zakašnjenjem, što je doprinelo boljem prinosu i kvalitetu zrna. Ostvareni prinosi su bili iznad očekivanja i ranije datih procena.

Prethodni rezultati u proizvodnji jarih kultura su takođe optimistički. Prema saopštenjima
Republičlog zavoda za statistiku ostvareni su prosečni prinosi kod pšenice 5,04 t/ha, kod
kukuruza oko 8 t, soje oko 3,4 t i suncokreta oko 2,9 t/ha. Ukupna proizvodnja u 2020. je
bila znatno iznad domaćih potreba. To predstavlja najveći doprinos stabilnosti domaće privrede. Stvorena je mogućnost obimnijeg izvoza i pod povoljnijim uslovima. Ostvareni rezultati u primarnoj proizvodnji nisu nastali samo pod uticajem vremenskih uslova, već su i plod značajnijih ulaganja u proizvodnju. Potvrđen je potencijal srpskog agrara, ali to svakako nije njegov vrh.

ZAVRŠNO RAZMATRANJE

Teško je razumeti kretanja na berzama i u međunarodnoj trgovini, kada su davno prestali
da važe osnovni kriterijumi za kretanje cena: ponuda i potražnja. Politika bogatih i velikih se umešala u trgovinu, tako da su interesi kapitala ostali primarni.

Trenutak, koji smo spoznali u toku pandemije, je da ne postoji sigurniji temelj države od
sopstvene proizvodnje hrane. Virus će biti pobeđen ali, nikad ne bi smeli zaboraviti heroje
na njivama, u štalama, u voćnjacima i pašnjacima, koji se nisu brinuli samo za sebe. Brinuli su za sve nas i za svoju državu.

Agrosaveti osvrt na proizvodnu 2020 05

Važno je napomenuti i sledeće u vezi protekle 2020. godine:

Uspešno je završena jesenja setva 2020. /2021. Zasejano je blizu 600.000 ha pšenicom, preko 100.000 ha ječmom i oko 50.000 ha ostalim strninama. Takođe je zasejano oko 25.000 ha
uljanom repicom. Tokom setve upotrebljeno je više deklarisanog semena domaćeg porekla u odnosu na prethodne jesenje setve, zahvaljujući većoj angažovanosti jedine srpske semenske kompanije BSP-Srbobran i Instituta od nacionalnog značaja za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad. Trebapohvaliti i angažovanje Ministarstva za poljoprivredu i Instituta za primenu nauke, Beograd.

Izvršeno je zimsko oranje na gotovo 95 % površina.

Ozimi usevi čak na 60-70 % površina izgledaju solidno i obećavajuće.

Sve navedeno jača nadu u brži oporavak društva.

prof. dr Miroslav Malešević
stručni consultant kompanije Best Seed Producer

Prethodni tekstNajbolje za vašu pšenicu u ovom trenutku
Sledeći tekstSprečite bolesti i poleganje i osigurajte prinos strnih žita

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime