Suncokret, pšenica i kukuruz, na oko dva hektara plodnog Kaćkog zemljišta. Mladen Mihajlov mladi poljoprivrednik kaže pune su ruke posla. Pomoć komšijama ne sme da izostane, ali kada se sve sabere i oduzme, dan prekratko traje. Kukuruz je skinuo i zemljište se ubrzo priprema za kasnu setvu pšenice. Rod kukuruza od jedne do pet tona.
„Kukuruz smo skinuli. Prinos je bio zadovoljavajući, nije loše ali uvek može bolje, ali šta da radimo takva je godina. Bilo je i tona po katastarskom jutru, a bilo je i 5 tona po jutru. Tako da, prosek, da, može bolje, ali dobro i ovolko da je bilo.Njive su bile na različite na potezima po selu, neke njive su suvlje i loše, a oko rita, oko autoputa, kao i ovoj potez, Vrbovac bio je bolji rod, duža je rosa, malo je hladnije, uzavetrenije, malo od ovih topola, svašta je uticalo, tako da, izvukli smo neki, malo bolji prosek“ kaže Mladen i dodaje.
Kasnija setva pšenice
„Šta je bilo, videli smo, šta će biti, videćemo. Planiramo sada pšenicu, ja se ne držim rokova, sejem je malo kasnije, prvo ćemo baciti veštaško djubrivo, to osnovno, pripremiti, posejati. Opasno je ako ona izađe proklija, bude mlada klica, pa bude golomrazica, onda ne valja. Ako pade sneg na nju, nije problem. To je, onda, odmah, kao prirodna zaštita i od štetočina, i od minusa, i od temperatura, i spojnag uticaja. Onda ćemo dalje na proleće, prihraniti kako treba. Što je do nas, mi ćemo uraditi, a od vremenski prilika, opet, zavisi kako će biti“ priča Mladen.
Svinjarstvo za sopstvene potrebe
Proizvodnja pod vedrim nebom diktira koje će se kulture sejati i u kojoj meri, Ove godine izbor je pao na suncokret kukuruz i pšenicu. Ako ne bude isplativo ratarstvo, preorjentisaće se na svinjarstvo, jer od nečega se mora živeti, kaže Mladen.
„Svinje imamo za naše potrebe, nešto malo se i proda, tako da, nije neka ozbiljna proizvodnja. Sad, videćemo, možda ćemo i to pojačati. Zavisi od vremena, ako ne može ratarenje, onda ćemo nešto drugo, pa, vidićemo, na selu smo ceo život i moji preci, sada i brat i ja, snaći ćemo se“, kaže on.
Uzgoj lešnika
Pored ratarskih kultura Mladen je 2008 hrabro zasadio prvi zasad lešnika. Pionir u toj oblasti i u svom kraju, savete i ideje prikupljao je sa interneta. Svake 4 godine širio je zasad i danas ima lešnika na oko 5 hektara, u punom rodu
„Brat i ja imamo oko 5 hektara lešnika on je sazreo, ove godine se bolje pokazao, prošle godine smo imali oluju, te vetrove, koji su omlatili lešnik, napravili velike štete, tako da,i nije baš nešto prinosa bilo. Ove godine, jeste bila vručina, ali nije bilo, da kažemo štete, zalivali smo ga stalno, prskali raznim tretmanima, od buba, od bolesti, ali dobro je podneo, tako da, trenutno je vreme da se skuplja lešnik, imamo još nešto, malo je ostalo, posle će na sušenje, krckanje i distribucija“ kaže zadovoljan gazda.
Posao je težak ali uz puno strpljenja, zalaganje pozitivan stav i kako Mladen kaže rano ustajanje sve se postiže. Vedro nebo i zdravlje seljaka da se sve obavi na vreme.
Iako mnogo mladih ljudi napušta selo i poljoprivrednu proizvodnju, Mladen kaže da je za sebe našao neki balans i recept za pozitivnu računicu. Za budućnost će sačekati i videti šta će mu doneti.
Pogledajte iskustva drugih koja mogu pomoći i vama!
Facebook Agrosaveti stranica posvećena poljoprivredi i svim informacijama vezanim za nju.
Prati emisiju „U našem ataru“ koja se emituje već 21 godinu.
Svake nedelje donosimo vam sveže informacije o iskustvima poljoprivrednika iz cele Srbije
na youtube kanalu Vertigo produkcije.
