Dejan Ivanišević iz Kisača u ratarskoj proizvodnji je 15tak godina. 45 hektara pod vedrim nebom obrađuju njegov otac i on.
„Što kažu ljudi iz grada, i ljudi koji nisu u struci, vi ratari nikad zadoljni, ili vam je previše kiše, ili je nema uopšte. Ali je zaista tako, nekada se tačno znalo šta koje godišnje doba nosi i šta se kada radi. Neki ljudi koji se opet, moram da kažem, ne razumeju, savetuju nam kako bi smo mi trebali da pravimo sisteme za navodnjavanje i tako dalje. Ali naravno, ne znaju koliko to košta, da je zalivanje neretko, odnosno često, pravi kontra efekat. Skuva biljku, plod izgubi svoju težinu, svoj oblik“, kaže Ivanišević.
Ovaj mladi ratar radi šećernu repu, kukuruz, pšenicu , soju. Kaže da neprestano ošluskuje tražnju domaće i svetske berze, ali dodaje da se čini da velike koristi od toga nema.
I otkupljivači u krizi
„Sada smo baš došli do neke ivice, gledamo proizvodnju koja će nas najmanje koštati, odnosno u šta treba najmanje da uložimo, a da dobijemo najviše novca. Pratimo berzu ali dešavalo se pre nekoliko godina da je pršenica bila 36 dinara kod nas, i to je bila dobra cena. Hrvati, Mađari, čak i Rumuni su imali preko 50 dinara cenu, u tom momentu. Cene repromaterijala su bile potpuno iste. To smo u to vreme proveravali, baš da vidimo da li možda nije začkoljica u tome, međutim, eto, jednostavno, uvek kod nas manja cena. A svi, čak i ti, strani otkupljivači, govore da su naše sirovine i te kako kvalitetnije. Da se može izvući više derivata, od američkog, to sami amerikanci kažu. Ali mi i dalje ne postižemo cenu ni približno tim svetskim berzama“, kaže Dejan.
Sa otkupom Ivanišević kaže nema problema, mada su poslednjih godina i otkupljivači u krizi.
„U selu imamo i veliku konkurenciju što se tiče otkupa. Otprilike 4 ili 5 otkupljivača. Svi su oni korektni prema nama, ne mogu da kažem, i svi gledaju da plate maksimalno koliko mogu da bi održali profit svoje firme. Sada sam bio na sastanku sa jednim od naših otkupljivača i čoveka koji nas podržava, od 30% sela otkupljuje kulture. On gleda na sve načine da nam pomogne, što finansijski, što savetima, što repromaterijalom. Uvek nam je apsolutno dostupan, ali i on kaže da je u neverojatnoj krizi“.
Izlaz u preradi sirovina
Iako profesor po struci, nije se odrekao zemlje. Izlaz vidi u preradi sirovina; žitarica, voća , povrća. Viši nivo prerade formirao bi bolju cenu na tržištu, naročito stranom. Brendiran proizvod zaposllio bi čitav lanac ljudi, od njive do pakeraja i svi bi osetili benefit, kaže Dejan i dodaje:
„U suštini, što veći nivo prerade, veća izvozna cena. Pa zašto? Što ne bismo mi to u našoj zemlji obradili, upakovali, lepo nalepili etiketu, neku modernu, brendirali i izvezli za 7-8 puta većoj ceni. Automatski bi bio i porez veći, mi bismo dobili veću cenu sirovine, ljudi bi radili u fabrikama. Onaj bi prizvodio etikete, onaj nalepnice, ovaj bi prevozio kamionom, svima bi bilo dobro. Ne treba biti neki veliki naučnik ili imati neki veliki nivo obrazovanja da bi to ljudi shvatili, da to mora tako da funkcioniše i da svuda tako funkcioniše. Mi izvozimo sirovinu, a uvozimo gotov proizvod lepo upakovan za 8 puta pa čak i 15 puta skuplji nego što smo izvezli.“ zaključuje Ivanišević.
Prilog možete pogledati na sledećem linku:
Pogledajte iskustva drugih koja mogu pomoći i vama!
Facebook Agrosaveti stranica posvećena poljoprivredi i svim informacijama vezanim za nju.
Prati emisiju „U našem ataru“ koja se emituje već 21 godinu.
Svake nedelje donosimo vam sveže informacije o iskustvima poljoprivrednika iz cele Srbije
na youtube kanalu Vertigo produkcije.
