I pored rekordnog agrarnog budžeta od 1,2 milijarde evra, domaća poljoprivreda ove godine beleži novi pad proizvodnje. Stručnjaci upozoravaju da se posledice neublaženih klimatskih rizika već mere milijardama evra i da je vreme za delovanje – odavno isteklo.
Štete od suše i umanjenih prinosa procenjuju se na više od 1,5 milijardi evra, dok gubici samo u proizvodnji kukuruza dostižu 520 miliona evra. Rod kukuruza manji je za 12,9%, soje za 12%, a šećerne repe za 6,1%. U voćarstvu su podbacile maline (–12,2%) i višnje (–50%), dok su jedino pšenica i suncokret zabeležili rast.
Prema rečima prof. dr Ane Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, država jeste svesna problema, ali ne deluje u skladu s tim. ”Usvojen je Program prilagođavanja klimatskim promenama, ali se ne sprovodi. Strategija poljoprivrede istekla je 2024, a nova još nije pripremljena“, upozorava ona.
Klimatske promene su, prema njenim procenama, Srbiju od 2015. do 2025. koštale najmanje 6,8 milijardi evra, a gubici će i dalje rasti zbog porasta temperatura. ”Bez ulaganja u akumulacije i bolje upravljanje vodama, situacija će se dodatno pogoršavati“, kaže profesorka za Radar.
Vuković Vimić smatra da bi štete mogle biti smanjene boljom saradnjom nauke i proizvođača i stvaranjem digitalnog portala sa preporukama za adaptaciju poljoprivrede klimatskim promenama.
U međuvremenu, dok proizvodnja pada, cene hrane rastu brže od ostalih – povrće je poskupelo 13,2%, voće 30,8%, a ukupno su cene hrane od 2021. porasle za više od 65%. „Država nije uradila gotovo ništa da ublaži efekte klimatskih promena. A staro pravilo i dalje važi – ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji“, zaključuje profesorka.
