Razgovarali smo sa Markom Pilipovićem, poljoprivrednikom iz Sutjeske, sela koje se nalazi u okolini Zrenjanina. Poljoprivredom je počeo da se bavi još sa 18 godina, uz oca i brata. Tada su obrađivali 50 hektara zemlje, a sada su već dostigli 300 hektara. Bavili su se i stočarstvom, ali kako nije bilo rentabilno, više se time ne bave. Sada su zasadili voćnjak, pa delom prelaze i na voćarstvo. Od ratarskih kultura imaju pšenicu, kukuruz, suncokret, soju i ove godine prvi put šećernu repu. Međutim, nalaze se u jako teškoj situaciji. Prošle godine nisu imali prinos od ratarskih kultura zbog suše, ali je cena bila dobra, pa su uspeli da prežive ovu godinu. Ove godine prinose su im uništile elementarne nepogode, otkupne cene su jako niske , a još su i zaduženi.
„Za 12 godina, rast zemlje je bio konstantan, pa smo pre dve godine stigli na 300 hektara“ – počinje svoju priču Marko. „Sada pokušavamo da održimo te površine, ali s obzirom na to da su cene prošle godine bile visoke, mi nismo imali prinos usled suše.“
Kako je snažno nevreme ovog leta najviše pogodilo neke delove Vojvodine, u opštini Sečanj je proglašena elementarna nepogoda.
„Ove godine smo imali nepogode izazvane gradom, koja je upropastila sve useve, počevši od pšenice, suncokreta, šećerne repe, svega. Kiše je bilo, ali su i temperature bile previsoke, tako da tu gde i nije bilo grada, nema adekvatnih prinosa.“
Marko je bio član komisije kada su urađene procene štete, no, kako kaže, od pomoći države nema ništa, bar za sada.
U velikom smo problemu
„Mi smo sad u problemu što je država prošle godine zabranila izvoz, kako pšenice, tako i kukuruza. Imamo velike količine pšenice koje neće niko ni po mizernoj ceni i sad dolazimo do problema gde i ovaj rod kukuruza nema gde da se uskladišti. Silosi su puni i zatrpani i starom pšenicom i prošlogodišnjom i ovogodišnjom, kao i kukuruza, tako da ne znam šta će se desiti po tom pitanju“ – kaže Marko.
Rešenje za agrarne probleme
Jedino rešenje u agraru mnogi poljoprivrednici u pomoći od države u vidu novčane nadoknade od 300 evra.
Kako naš sagovornik ističe, poljoprivrednici ne utiču ni na šta – ni na cene repromaterijala, ni na cene proizvoda. Ta pomoć od države bi im pomogla da pokriju makar troškove.
„Ne znam kako će se sledeće godine zasnovati proizvodnja. Repromaterijal je pojeftinio za samo nekih 20 posto u odnosu na prošlu godinu, što nije dovoljno, jer mnogi poljoprivrednici nemaju gotovine, nego će uzimati na agro rok. Mnogi će zasnovati osnovnu setvu bez đubriva, gde će prinosi biti mnogo manji naredne godine, i to je sve postupak koji će se odraziti vremenom“ – zaključuje naš sagovornik.
Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.
Sagovornik: Marko Pilipović, ratar iz Sutjeske
