Iako je gazdinstvo Dragana Lukića, iz mačvanskog sela Salaš Noćajski, prepoznatljivo po uzgoju raskošnih paunova, taj posao je našem domaćinu, pre svega hobi, i sekundaran izvor prihoda. Glavna finansijska dobit mu je od tova jaganjaca, čijim uzgojem je počeo da se bavi pre 8 godina. Nekada se bavio i tovom bikova i svinja, ali, budući da je računica izostala, upustio se u novu poslovnu avanturu. Kako kaže, istrajao je u poslu tova jaganjaca, uprkos činjenici da je bilo i uspona i padova. Naš sagovornik napominje da su ulaganja velika, ukoliko želite za kratak period da oformite veliko stado, dok su ona minimalna, ako postepeno razvijate posao. On se odlučio za ovu drugu opciju. Iako su smeštajni kapaciteti, koje je sam osmislio i podigao, predviđeni za oko 200 grla, on ih poslednjih godina ima oko 50.
Kvalitetnom ishranom do visokog prirasta
Opredelio se za tri rase ovaca „belih glava“, francusku, virtemberg, bergamo, zbog krupnoće i radmana mesa, jer kako nam je rekao naš sagovornik, genetika je često presudna za kvalitet mesa. Objekat je namenski projektovan isključivo od drveta, jer jaganjci ne vole prostore od cigala i betona, vazduh mora da cirkuliše u prostoru.
Posao je tako organizovao da ishranom u što kraćem roku postigne što veću prirast, optimalnu i traženu kilažu jaganjaca, te se oni kratko zadržavaju u njegovim objektima. Jedan od najvažnijih uslova za uspešan i ekonomičniji tov jaganjaca, jeste kvalitetna i raznovrsna ishrana.
Naš domaćin je obezbeđuje sa svog poseda. Hrani ih baliranom kukuruzovinom, koja u sebi sadrži dosta celuloze, ječmenom slamom, lucerkom, plevom, žitaricama, kukuruzom, uz dodatak premiksa i vitamina. Ove godine je hrana izuzetno skupa, i samo najuporniji proizvođači i oni koji sami obezbeđuju hranu, istrajaće u tom poslu.
Klanice i pečenjare traže jagnje više
Istrajao je i tokom pandemije, iako bi 2020. i 2021. godinu želeo što pre da zaboravi, zbog ogromnih finansijskih gubitaka. Ova godina je, kako zadovoljno ističe, izuzetno povoljna za tovljače jaganjaca, cena je trenutno 400 dinara za kilogram.
Tokom letnjih meseci je u tom poslu zatišje, ali se određene količine jaganjaca moraju konstantno toviti, zbog velikih krsnih slava i raznih svetkovina. Najveća potražnja za jaganjcima je za vaskršnje, prvomajske, novogodišnje i božićne praznike. Njegovi jaganjci, različite kilaže, od 33 do 35 kilograma, su spremni za otpremanje sa farme i u pola noći. Ima odličnu saradnju sa nekoliko klanica i pečenjara.
Tov jaganjaca siguran put za ekonomsku dobit
Dragan Lukić, koji je ujedno i predsednik Mesne zajednice u selu Salaš Noćajski, kaže da su Ministarstvo poljoprivrede i Uprava za agrarna plaćanja, maksimalno predusretljivi i imaju veliku pomoć i kao pojedinci i kao meštani tog malog mačvanskog sela. Njemu je iznos od 2 hiljade dinara po jagnjetu, kako kaže, dovoljan, za pokrivanje pratećih troškova, kada god mu legne taj novac, dobrodošao je.
Prednost ovog posla je, kako ističe Dragan, u tome što većinu radova na farmi može da opslužuje sam, te nije neophodno da angažuje radnu snagu, ali mu u jeku sezone dobro dođe ispomoć ostalih članova porodice Lukić. Iako su mu ćerka i sin zaposleni, svaki slobodan trenutak koriste kako bi pomogli svom ocu, koji bi u godinama koje slede voleo da proširi svoje stado, jer je, po njegovom mišljenju, tov jaganjaca, siguran put za ekonomsku dobit.
Sagovornik: Dragana Lukića, stočar iz sela Salaš Noćajski
