Čuvanje ukrasne živine sve je popularnija grana živinarstva. Pamela Periškić se, zajedno sa suprugom Borisom, u selu Bački Monoštor kod Sombora, već pet godina bavi uzgojem ovih kokošaka.
Počeli su od jednog jajeta, a ove godine su prvi put izlagali na sajmu sitnih životinja u Somboru, gde su osvojili prvu nagradu.
Poreklo ukrasne živine
Smatra se da je ova vrsta kokošaka u Evropu došla 1850 godine, i da joj je poreklo Azijsko-Američko, i kako Pamela kaže, nema ih mnogo u Srbiji.
Pilićima je potreban 21 dan da se izlegnu, a to čine u inkubatoru. Kokoškama je potrebno 10 meseci da odrastu kako bi mogle da nose jaja, dok je petlovima potrebno dva meseca duže da bi stasali.
Tezina petla iznosi od 3.5-5kg, dok je težina koke od 3-4.5kg. Nosivost na godisnjem nivou je oko 140 jaja.
U dvorištu porodice Periškić, trenutno ima oko 30 kokošaka i petlova i ove kokoške se zovu brame. Specifične su po svojoj veličini i boji.
Popularnost u Srbiji
Iako je još uvek mala zastupljenost ukrasne živine u našoj zemlji, profesorka Lidija Perić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da se ona uglavnom gaji iz hobija.
Kako se uglavnom gaji u pojedinim domaćinstvima, ne može se smatrati živinarstvom u onom užem smislu reči, kada se govori o proizvodnji ili industrijskom živinarstvu, te je tako i broj ukrasnih rasa ograničen.
Ovakve živine se uglavnom mogu sresti na sajmovima, izložbama ili na sličnim mestima.
Često se životinjske vrste ukrštaju kako bi se dobile nove rase. Međutim, ovde to nije slučaj. Iako se mogu ukraštati, to se uglavnom ne radi, kako se ne bi izgubile rasne karakteristike.
