Žetva suncokreta ove godine malo kasni, vegetacija je produžena, a prinosi u Južnobanatskom okrugu su šaroliki. Na teritoriji koju pokriva Institut Tamiš Pančevo pod suncokretom je ove godine bilo posejano oko 28000 hektara, a skinuto je tek nešto više od 10% površina. Što se tiče prvih rezultata oni se kreću između 2,2 do 2,6 tona po hektaru.
“Ima već rezultata i sa preko 3 tone po hektaru. Za sada je teško govoriti o tome koliki će biti krajnji prosečni prinosi. Kod suncokreta je to teško vizuelno proceniti. I po pravilu, oni suncokreti koji se prvi skidaju, uvek daju lošije rezultate.” – kaže dipl. ing. Jan Babka iz PSS Institut Tamiš, Pančevo.
Druga polovina žetve će svakako dati jasniju sliku ovogodišnjeg roda suncokreta, međutim, ono što se sada može zaključiti je da će prinosi ove sezone u Južnom Banatu biti bolji u odnosu na prošlu godinu, dodaje naš sagovornik. Problema je ove godine bilo tokom nicanja, međutim, kasniji tok vegetacije je bio daleko povoljniji za razvoj ove uljarice, da bi se u avgustu pojavili pogodni uslovi za razvoj bolesti koji mogu uticati na sam prinos, ističe Babka.
“U periodu kada je on bio najosetljiviji na bolesti, tada nisu postojali prirodni uslovi za razvoj tih bolesti. U drugom delu vegetacije, početkom avgusta, zbog povećane vlažnosti vazduha došlo je do pojave nekih sekundarnih gljivičnih oboljenja, a zbog produžene vegetacije, moguće je da će to malo uticati na prinos suncokreta.” – dodaje Babka.
TREND SMANJENJA PRINOSA SUNCOKRETA
Inače, u Južnom Banatu postoji trend smanjenja prinosa suncokreta, a jedan od razloga za to jeste i nepoštovanje plodoreda, ističe naš sagovornik.
“To se dešava u zadnjih nekoliko godina. Ponajviše zato što je plodored preopterećen. Često se suncokret seje na istim njivama, svake treće godine, u boljim slučajevima svake četvrte. To dovodi do pojave bolesti koja dovodi do trenda smanjenja prinosa suncokreta.” – ističe naš sagovornik.
Što se prinosa tiče svaka njiva je priča za sebe i zavisiće umnogome od primenjene agrotehnike, međutim, poljoprivrednici kažu da se potencijalna cena od oko 50 dinara može smatrati dobrom samo ako prinosi ne budu išli ispod dve tone po hektaru.
