U Srbiji je u toku žetva suncokreta, a prinosi se kreću od svega jedne do čak četiri tone po hektaru, zavisno od zemljišta, agrotehnike i izbora hibrida. Iako su rezultati različiti, stručnjaci ističu da ulja i suncokreta ima dovoljno za domaće potrebe, ali i za izvoz.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine prosečan prinos iznosio je nešto više od 2,5 tona po hektaru, dok se u ovoj žetvi očekuje da će biti nešto niži.
Na oko 242.000 hektara, koliko je posejano ove godine, očekuje se stabilna proizvodnja, iako manja nego prethodne sezone kada je proizvedeno oko 246.000 tona ulja, od čega 180.000 tona za izvoz.
Vladimir Miklič iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo naglašava za Dnevnik da razlike u prinosima nisu samo posledica sušne i tropske klime, već i načina gajenja. ”Tip zemljišta, primena agrotehnike, izbor hibrida i rok setve pokazali su se kao ključni faktori u ovogodišnjoj žetvi“, kaže on.
Miklič podseća da je Srbija do skoro imala nacionalni prosek od tri tone po hektaru, čime je bila u samom evropskom vrhu, dok je i sadašnji prosek od 2,6 do 2,7 tona konkurentan u svetskim okvirima.
Prinosi se razlikuju od njive do njive
Saša Atanacković, poljoprivrednik iz Turije, postigao je rekordan prinos od četiri tone po hektaru zahvaljujući dobroj pripremi zemljišta, pravovremenoj setvi i izboru kvalitetnog hibrida. ”Očekivao sam dobar rezultat, ali četiri tone nisam sanjao“, rekao je Atanacković, dodajući da su prosečni prinosi u okolini između dve i 2,5 tone.
U Torku je situacija drugačija. Ratar Đorđe Milotin navodi da se prinosi razlikuju od njive do njive, pa u proseku beleži 2,5 tone po hektaru. ”Ako otkupna cena ostane na 50 dinara, a ne poraste bar na 60, mnogi neće pokriti troškove proizvodnje“, kaže on.
Trenutna akontna cena suncokreta iznosi 50 dinara po kilogramu. Ratari se nadaju da će cena dostići najmanje 55–60 dinara, što bi uz subvencije od 18.000 dinara po hektaru obezbedilo isplativost. Međutim, oni sa prinosom ispod dve tone ni sa višom cenom neće moći da pokriju troškove.
Poljoprivrednici naglašavaju i potrebu za bržom izradom novog pravilnika o subvencijama. ”Već se priprema setva uljane repice, a brzo dolazi i jesenja setva pšenice. Neophodno je da znamo uslove i visinu podsticaja na vreme“, poručuje Atanacković.
