Olivera Olja Latinović, 49-ogodišnja farmerka iz banatskog sela Nakova, koje je svega dva kilometra udaljeno od granice sa Rumunijom, jedna je od retkih u zemlji, koja je uspela da uhvati tehnološki korak sa modernim evropskim stočarima i proizvođačima mleka. Pre petnaest godina je počela sa sedam steonih junica dobijenih od robnih rezervi, a danas ima jednu od najboljih visokotehnoloških farmi goveda u Srbiji. Put do uspeha bio je trnovit i problematičan, ali za ovu preduzimljivu ženu, poraz nije bio opcija. U nedostatku kvalitetne radne snage, kao vlasnik gazdinstva morate da znate da popravite traktor, da rešite problem sa vodom ako pukne cev u pola noći, da obavite teljenje. Morate da budete svestrani, prilagodljivi i raspoloživi 24 sata na dan, ako želite da budete uspešni u tom poslu.
Prva digitalizovana farma goveda u Banatu
Na izlazak iz govedarske proizvodnje, iako ju je njen brat Rade nagovarao da odustanu, nikada nije pomišljala. Time bi, kako kaže, poništila, sav trud i pregalnički rad, a prepreke su za nju bile dodatni podstrek za napredovanjem. Kada dobijete žensko tele, kako nam je rekla Olivera, ceo posao ide stihijski, upadate u vrtlog iz kojeg nema izlaza, jer vam je žao da ga prodate, pa se automatski povećava broj grla na imanju, potreba za hranom i boljom mehanizacijom. Uvek je iznalazila spasonosna rešenja, i njena upornost i 24 – očasovna angažovanost doneli su željeni rezultat.
Država ih je prepoznala kao perspektivne i uzorne proizvođače, i subvencionisala ih je sa 60 odsto sredstava, za kupovinu nemačke robotizovane opreme za mužu krava, ostatak otplaćuju od podignutog kredita. Automatizovana muža im je smanjila potrebu za konvencionalnom, a ujedno je redukovala ionako deficitarnu radnu snagu.
Zahvaljujući robotu, dobijaju mnogo više informacija o samim grlima – koliko jedu, daju li dovoljno mleka, da li je povećan broj somatskih ćelija u mleku, kada su krave u estrusu, i kada ih je potrebno osemenjavati, više se ništa ne prepušta slučaju, već se planski vodi kompletna proizvodnja.
Cena mleka ispod svake granice isplativosti
Iako se na njenoj digitalizovanoj farmi sa 240 grla, proizvede oko dve hiljade litara mleka ekstra klase, otkupljivači mleka im ne plaćaju više od 36 dinara po litri, što je ispod svake granice isplativosti. A šta će biti, u ovim nesigurnim i nepredvidivim uslovima domaćeg mlečnog govedarstva, Olivera već sada naslućuje.
Njihovo nezadovoljstvo dodatno je pojačano i zbog enormnog povećanja cene stočne hrane. Latinoviće samo jedna stavka mesečno – koncentrat za muzna grla košta 650 hiljada dinara. Jednako su visoki računi i za potrošnju struje, vetreinarske usluge, radna snaga. Kako ističe, ona ne želi da posluje sa gubicima, niti da bilo kome duguje, ne traži nikakve donacije, samo da joj se plati realna proizvođačka cena mleka, a ona bi trebalo da bude između 50 i 60 dinara po litri – kategorična je Latinovićeva.
Mlekarima prekipelo, traže hitnu reakciju države
Taj iznos, dodaje ona, nijedan otkupljivač, u ovom trenutku, nije spreman da plati, a država nema mehanizme da ih na to natera. Viđala je, kaže, tužne prizore, prilikom obilaska drugih farmi po Vojvodini, štale se prazne, a farmeri državi poručuju da je poslednji čas za spas i „gašenje požara“, ili će morati da uvozi mleko. Mišljenja je da će se i u našoj zemlji desiti identičan scenario kao i u susednoj Hrvatskoj, gde je zbog, nepovoljne situacije, zatvoreno 80 odsto savremenih farmi muznih krava.
Mi smo još daleko od tog stadijuma, smatra Olivera, jer nisu svi farmeri dostigli taj nivo proizvodnje, ne mali broj njih drži svega nekoliko grla u primitivnim uslovima. Ali su veliki proizvođači, poput nje, u problemu, jer su im zbog dugovanja bankama, vezane ruke, i teško je posle toliko napora staviti katanac na vrata.
Latinovići primer dobre prakse u Vojvodini
Olivera i njen brat Rade, koji je posvećen, pre svega, ratarskoj proizvodnji, grčevito se bore da ostanu konkurentni na tržištu. Svakodnevno se susreću sa velikim brojem problema i stresnih situacija, ali ne žele da se nađu na spisku farmera koji su izašli iz te proizvodnje. Iako poslednjih deset godina nije bila nigde na godišnjem odmoru, kompenzaciju je našla u mini ergeli konja, koje je naučila da jaše od malih nogu, i ponekad svoje vrance upregne, kako bi razbistrila misli, i sagledala najmudrije poteze koji bi mogli da obezbede opstanak njihove farme na duže staze.
Sagovornica: Olja Latinović, Nakovo
