Žetva pšenice se u Vojvodini privodi kraju. U zavisnosti od primenjene agrotehnike, prinosi su od četiri i po do osam tona po hektaru. Konačna otkupna cena se ne zna još uvek, a akontna ne pokriva ni troškove proizvodnje.
Pšenice je u Srbiji na oko 720.000 hektara, 17 odsto više nego godinu pre. U vreme setve je koštala 38 dinara, skoro duplo više nego sada. Još nema konačne otkupne cene, a otkupljivači obračunavaju akontnu cenu od 18 do 20 dinara za kilogram, što proizvođačima ne pokriva troškove proizvodnje.
Kvalitet i prinos pšenice u srednjem Banatu su bolji nego prošle godine, a prosek po hektaru je oko 6 tona. Međutim, nedostaje skladišnog prostora, jer su ostale zalihe stare pšenice u silosima.
Analitičari očekuju oporavak na tržištu. “Svim proizvođačima koji imaju dobru i kvalitetnu pšenicu preporučujem da ne prodaju pšenicu u ovom trenutku, tim pre što mislim da će kvalitetna pšenica ostvariti i veću cenu”, kaže agroekonomski analitičar Žarko Galetin za RTS.
Oni koji su se za repromaterijal zadužili na agro-rok do 15. jula, moraju prodati pšenicu, jer nakon toga sledi obračun kamate za neizmirene obaveze.
Izvor: Danas
