RATARSKO-VOĆARSKA PROIZVODNJA
Veselin Jović iz sela Bošnjane kod Rače se oduvek bavi ratarskom proizvodnjom. Obrađuje 80-ak hektara što svoje što državne zemlje. U setvenoj strukturi zastupljena je pšenica, kukuruz i suncokret. Teško se pregurala prošla godina, priča nam Veselin sudbinu mnogih tamošnjih ratara. Nisu se mogli pohvaliti ni kvalitetom pšenice, niti cenom. Sa druge strane rod kukuruza i suncokreta je bio veoma dobar. Međutim krajnja računica nije zadovoljila proizvođače. Veselin postiže izuzetne prinose, ali to nije uvek dovoljno kako bi godinu ocenio kao berićetnu.
“Prošla godina je jednostavno bila očajna. Nemam drugu reč. Jednostavno sve kada se sabere i oduzme, nula. Rodilo jeste, ali možda je i bolje kad ne rodi, bude bolja cena, a manje se mučiš.” – kaže nam naš domaćin Veselin.
Pšenicu je kiša pratila u žetvi, a suša u setvi, priča nam naš domaćin. Posejao ju je na 35 hektara, što je nešto manje u odnosu na prošlu sezonu.
“Uspeo sam da posejem, jer sam primenjivao redukovanu obradu, inače ne bih posejao zbog jesenje suše. Redukovanu obradu primenjujem već 10 godina, lakše je i brže. Posejao sam pšenicu na 35 hektara, za 5 hektara manje nego lane. Obišao sam je pre neki dan, nikla je. Bila je pod snegom 20-ak dana, što je baš dobro. Sad sledi prihrana, pa videćemo.” – kaže Veselin.
STANJE OZIMIH USEVA U ŠUMADIJI I PRVA PRIHRANA
“Imamo varijabilno stanje. U zavisnosti od useva do useva. Setva je dugo trajala, od oktobra do decembra, pa su takvi i usevi. U različitim fazama razvoja. Ono što je dobro, jeste da imamo snega. To je jako bitno, jer kada je bilo mrazeva, bilo je i snega. Za prihranu je još rano, čekamo da se stabilizuje vreme, odnosno da se stabilizuju temperature.” – kaže direktorka PSS Kragujevac, Suzana Nešković.
Naša sagovornica ističe i to da je veoma važno, da se pre prihrane uradi i analiza zemljišta.
“Na žalost, analize se još uvek ne rade masovno, što nije dobro. Idealan je trenutak za one koji to nisu uradila, da urade pre prihrane. Nikako posle, jer to onda nisu realni pokazatelji. I od osnovnog đubrenje treba da je prošlo 5-6 meseci.” – ističe Suzana Nešković.
PREKO RATARSTVA DO VOĆARSTVA
Naš domaćin, Veselin, je iskusana ratar koji postiže veoma dobre rezultate. Međutim, zbog nestabilnih cena ratarskih kultura, rešen je da zajedno sa sinom, polako priliku da i drugoj poljoprivrednoj grani, odnosno voćarstvu. I u to je ozbiljno krenuo pre dve godine, kada je podigao zasade šljive, višnje i dunje. Iskoristio je sam potez na kojem mu se nalaze parcele, odnosno mogućnost električnog napajanja, te je prvo rešio sistem za navodnjavanje.
“To je najjeftiniji način navodnjavanja. Iskoristio sam struju za pokretanje pumpe, a slobodan pad za navodnjavanje.” – kaže Veselin.
Naš domaćin nije usamljen slučaj u ovom delu Šumadije koji je kao ratar odlučio da podigne višegodišnje zasade voća. Naime, verovatno zahvaljujući subvencionisanju sadnog materijala od strane lokalne samouprave, na ovim terenima sve više niču voćnjaci. Iz tog razloga će Poljoprivredna savetodavna služba iz Kragujevca organizovati radionice koje će pomoći novim voćarima da savladaju brojne korake, počev od rezidbe. Jer kako kaže inženjer za voćarstvo, Danko Petrović teško se koriguju greške napravljene na samom startu.
