U toku je žetva kukuruza, kojim je u Srbiji proletos posejano preko 900 hiljada hektara. Postižu se različiti prinosi na njivama u zavisnosti od toga da li je bilo nevremena i grada i da li su ratari ispoštovali tehnologiju gajenja.
U ataru Čuruga beleže se prinosi od 4 tone do preko 10 tona po hektaru. Proizvođačima je ponuđena cena od 18 dinara za kilogram od strane otkupljivača.
„Kukuruz prošle godine je bio 36, 37 dinara u žetvi a mi danas imamo 18 dinara za kilogram. Mi smo ušli u 2022. godinu sa jeftinijim repromaterijalom, ali smo imali dobre cene. U 2023. skuplji je repromaterijal a jako male cene. Minimalno sada bi trebalo da bude cena za kukuruz od 25 do 30 dinara za kilogram“, naglasio je Goran Simetić za RTV.
Prosečan prinos kukuruza na teritoriji Nišavskog okruga, očekuje se da bude na nivou ili nešto iznad višegodišnjeg proseka, koji je za ove terene oko 5,5 t/ha u zrnu. Proizvođači koji su kvalitetnije i bolje nađubrili i prihranili kukuruz, koji su zemljište doveli u dobro stanje fizičkih osobina zemljišta, na vreme posejali i sprečili razvoj korova na parcelama, u usevima dobrog sklopa, mogu da računaju i na dobre prinose između 8-9t/ha.
Trenutno stanje realizovane berbe, po podacima stručnjaka i nadležnih savetodavaca i ratara jeste 10% od ukupno zasejane površine, koja iznosi oko 20 hiljada hektara na teritoriji Borskog okruga. Kukuruz se uglavnom proizvodi za sopstvene potrebe, odnosno ishranu domaćih životinja ili kao ugovorena proizvodnja sa otkupljivačima. U skladu sa tim neophodna je proizvodnja, koja ima male troškove, pri čemu je potrebno ostvariti visok kvalitet i kvantitet dobijenih proizvoda. Na terenu otkupljivači uglavnom isplaćuju kukuruz na osnovu kvantiteta, odnosno na osnovu proizvedene količine proizvoda.
Završetak ovogodišnje berbe se očekuje za nekih 20ak dana, a nakon završetka berbe očekuje se i rast cene kukuruza za 2 dinara po kilogramu, navodi Ivana Stanković,iz PSSS Negotin.
Iako robu mogu da ostave na lageru i da čekaju bolju cenu, većina ratara će prodati određenu količinu roda radi razduženja za uzeti repromaterijal kao i za finansiranje novog proizvodnog ciklusa –jesenje setve pšenice.
