U selu Varna nadomak Šapca upoznali smo Radeta Savića. Mladi poljoprivrednika uspešno vodi porodičnu farmu krava. Kako nam je rekao, rado je nastavio očevim stopama, a trenutno u štali koju su podigli pre tri godine ima 30 muznih grla. Štalski prosek im je oko 600 litara mleka ekstra klase. Zadovoljan je rezultatima koje postiže, ali ne miruje. Uvek se trudi da ide ka još boljem plasmanu, jer to danas zahteva i samo tržište u svakom segmentu poljoprivrede.
“Imamo 39 dinara bez premije. I ako zaživi plaćanje mleka po kvalitetu, nije problem jer smo u ekstra klasi. Imamo zatvoren sistem koji smo pre dve godine instalirali, što olakšava posao. Inače mora se voditi računa o higijeni, to je najvažnije.” – kaže mladi stočar, Rade Savić.
Rade smatra da bi cena mleka mogla biti i bolja, jer je proizvodnja hrane za krave veoma skupa. Cena goriva je visoka, te smatra da bi svi poljoprivrednici morali imati regresirano gorivo, jer energente troše na proizvodnju hrane. Najavljenih 1200 dinara pozdravlja, međutim čini mu se da je to, kao što su to i subvencije po hektaru, jedan vid socijalne pomoći, a ne motivacija da se ljudi bave poljoprivredom. Ono što mu već godinama itekako znači jesu subvencije po muznoj kravi u iznosu od 25000 dinara. Ali limit od minimum tri krave za pravo na te subvencije ne pozdravlja, jer doprinosi kontinuiranom smanjenju stočnog fonda, smatra Rade.
“Moji se ovim poslom bave već 30 godina, a ja sam sad nastavio. Ja sam imao dobar start, jer su moji roditelji nešto napravili. Ali kako da krene neko od same nule? I zato mladi odlaze u inostranstvo da rade, teško im je da ovde započnu poljoprivrednu proizvodnju.”
TOV ISPLATIVIJI ALI NEMA JASNE POLITIKE
Svu mušku telad Savići ostavljaju za dalji tov, što je još jedan vid prihoda na ovoj farmi. Naši domaćini nikad ne kupuju telad, već tove samo grla sa svoje farme. To im kalkulaciju tova čini boljom u odnosu na proizvođače koji za tele moraju dati i do 700 eura. Telad naši domaćini tove do 600 kilograma, a tu težinu grla dostignu za oko godinu dana. Krajem prošle godine predali su 16 komada po ceni od 2,15 eura.
“Cena je bila 2,40, e dok su moji dospeli otišli su po 2,15. Velika razlika. Trebalo bi da se ta cena zna unapred, da bude sigurnija.” – kaže Rade.
Ima u selu stočara, ali je pre samo 10 godina bilo duplo više krava, nego danas. Opet se vraćamo na onu priču da su ljudi koji su imali 2-3 krave, jednostavno pod pritiscima tržišta, odustali. Naš mladi domaćin još ne odustaje. Vodi jednu savremenu farmu od koje živi njegova porodica. Ono što mu nedostaje jeste mix prikolica, te mu je žao što nije prošao na aktuelnim konkursima. Razlog je to što nije sva zemlja na njegovom imenu, te su svu mehanizaciju sami isfinansirali. Za kraj ove naše priče, Rade bi voleo da sistem pogleda mlade ljude koji hoće da rade na selu i da žive od poljoprivrede, zarad budućnosti domaćeg agrara.
