Kosta Trebješanin iz sela Glogonj je pre 15-ak godina rešio da se preseli na selo i započne povrtarsku proizvodnju. Kako nam je rekao, tada nije imao ni motiku, a kamoli znanje. Međutim, uz puno truda i rada uspeo je da dođe do kvaliteta koji već godinama nudi kupcima na pančevačkoj pijaci. Upravo je završio setvu rotkvica koje očekuje da vadi već oko Uskrsa. Pošto izbegava da koristi hemiju, trudi se da preventivno uradi sve što je moguće. A kada pričamo o rotkvicama, naš domaćin je koristio kreč koji ima višestruku korist po gajenu biljku.
“Ja ne volim hemiju, jedino što koristim od hemije jeste veštačko đubrivo. Zato sam koristio kreč koji uništava puževe i insekte. Rotkvice sam posejao 15.3. Očekujem da ćemo ih imati već za 1. maj. Rotkvice inače traže dosta kalcijuma, te je kreč jako dobar u ovoj proizvodnji.” – kaže naš domaćin Kosta.
Kosta planira dve ture rotkvica, dok ne krenu velike vrućine. Tada će na mesto rotkvica rasaditi krastvace kako bi mu za berbu dospeli krajem jula meseca. Inače, najveći deo povrtarske proizvodnje našeg domaćina čini mladi krompir i kupus. Krompir koji je sada pod agrilom Kosta je posejao 10. februara. Drugu turu 25. februara i kako kaže pustio je žile te se naš domaćin nada da će već za Đurđevdan kupcima ponuditi mladi krompir. A što se kupusa tiče, Kosta će ove godine prvi put proizvesti rani kupus za koji je rasad sam spremio.
“Ove godine ću prvi put raditi rani kupus, posejo sam ga početkom marta, a računam da ću ga krajem marta i rasaditi. Od rasađivanja do berbe mu treba 50-ak dana.”
Kosta rasad proizvodi sam i za paradajz. Do ove godine proizvodio ga je na električnom ćebetu, međutim sada je to uradio na malo drugačiji način.
“Električno ćebe je u najlonu i tu se zadržava voda, te se desi da se pojavi trulež. Ova žica od cekasa se izuzetno dobro pokazala, jer višak vode ode u zemlju, dobro greje, a i dugovečnije je.” – smatra Kosta.
PROIZVODNJA RANOG POVRĆA VIŠE NIJE TAKO ISPLATIVA
Kada se naš domaćin obreo u povrtarstvu proizvodio je rani paradajz, grejući svoja dva plastenika pomoću kotlova na gas. Međutim, uvoz paradajza iz toplijih krajeva baš kada dospeva i domaći, omelo mu je panove te je zaključio da to više nije isplativa proizvodnja.
“Kada je krenuo nekontrolisani uvoz, cene su pale i proizvodnja tog ranog paradajza je postala neisplativa. Nemamo pomoć od države, ni ne očekujemo je, ali ne treba ni da nam odmaže. Ali to radi, uvozi paradajz baša kada stiže ovaj naš domaći, pa naši ljudi kupuju taj uvozni, jeftiniji, iako je to loš, star paradajz.” – ističe Kosta.
Nema naš domaćin velikih planova kada je povrtarstvo u pitanju. Baš naprotiv. On smatra da je puno problema sa kojima se povrtri svake sezone suočavaju, te će možda jedne sezone preseći i odustati. Za sada se bori. Ono što je pozitivno jeste to što se pomalo bavi i preradom, te paradajz kuva, melje, papriku stavlja u tegle, pravi razne ljutike, dok kupus kiseli i vakumira, što takođe plasira na pijacama i u manjim radnjama. Međutim, smatra da je život na selu i uopšte u poljoprivredi veoma težak, ali ne u smislu teškog rada, jer kako kaže proizvesti nije problem, ali prodati jeste. Od države se očekuje ne toliko finansijska pomoć, koliko sistemska, organizaciona, zaštitnička, ističe Kosta.
