Biti precizan i tačan sa korišćenjem poljoprivredne mehanizacije, te se truditi da svaki deo mašine bude maksimalno iskoristiv u radu- pola je uspešnog posla za naše paore. S tim u vezi stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu naročito u ovom periodu kada je tretiranje kultura od velikog značaja rado sarađuju sa poljoprivrednim proizvođačima i rešavaju sve njihove nedoumice.
Poslednjih nekoliko godina i svest paora ide uzlaznom putanjom po pitanju važnosti korišćenja savremene mehanizacije kaže prof Aleksandar Sedlar sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Nove tehnologije donose I nove aplikacije koje u mnogome pomazu u radu našim vrednim proizvođačima
„Sad je bitno biti precizan, biti taćan, a mi uvek insistiramo o tome da se vodi računa o radnim parametrama koje mašina ima, odnosno o normama tretiranja i o ispravnosti onih završnih elementa, kod rasprskivača“, kaže Sedlar.
„Dokazali da se treba smanjiti količinu tečnosti koja se koristi po hektaru. To je ono što zovemo norma. I ono što mogu doslovno da kažem svim našim paorima, da imamo jako dobre rezultate sa tretiranjima u kukuruzu od 120 do 180 litara po hektaru. Ponoviću, nema potrebe za preko 200 litara, znači, dovoljne su te količine uz neke brzine kretanja kod savremenih preskalica od 10 do 16 km na sat, kod onih manje savremenih od 8 do 12, a blagodarno imamo sad i samohodne preskalice koje idu preko 20 km na sad“.
Kako proveriti da li su pumpe ispravne
Takođe bi trebalo da su pumpe ispravne. Međutim, ono što treba da obrate paznju naši paori, to je na pritisak u pumpama, u vazdušnom zvonu. „Postavili smo pitanje profesoru kako da znamo da li im je pumpa ispravna ili ne.
„Ako im preskalica pri radu trese, lupa onda je neophodno da se proveri pritisak, da se dopuni. 3 bara je pritisak u mirovanju pumpe,u vazdušnom zvonu“. Najlakse se dopuni pumpom za bicikl, dodaje on.
Rasprskivači
Druga stvar koja je jako bitna sad, to su rasprskivači. Ako su već korišteni treba ih skinuti, treba i dobro oprati u toploj vodi, sa četkicom za zube, očistiti, naročito filtere. Manometar takođe mora da bude taćan, ako je neispravan, najbolje je kupiti nov.
Naravno, dalje imamo one ljude koji neće da se pomere od starih navika. Dobar deo, poljoprivrednih proizvodđača i dalje se drži starih principa, ali moram priznati , kaže profesor da se primećuje napredak. Došla je nova generacija, i ja sam naravno uvek za sina, za mlade, dodaje on.
“I ono što volim da kažem, zaboravite na brendove, zaboravite na trgovačku priču, ovaj brend je dobar, onaj nije dobar, idite na to kolko je iskorištena vaša mašina.
Ako ste kupili novu prskalicu, ona mora da prrska, mora da radi hektare, da bi se otplatila. Znači, ne samo vaše, i komšijine, mora mašina biti efikasna”.
Subvencije koje država daje poslednjih godina omogućile su mladim ljudima da šire svoje gazdinstvo kupovinom savremenih mašina.
Podsetimo, zimus je Poljoprivredni fakultet u novom Sadu lansirao novu digitalnu platformu, Agris, koja je osluškujući potrebe paora, ovog meseca i dopunjena.
Riznica znanja od osnivanja fakulteta 54 godine prošlog veka pretočena je u platformu. Samo u nekoliko klikova, unosom ličnih podataka i broja parcele, poljoprivrednik može da se priključi platformi koja će za njega napraviti geo mapu te dati preporuke za najvarijabilniju setvu.Na platformi učestvuju trenutno četiri odeljenja, geodetsko, ratarsko, voćarsko , odeljenje agrotehnike,i precizne poljoprivrede, a većina usluga je besplatna. Adresa platforme je agris.rs
