Aktuelno: Manji rod pšenice zbog suše

0
422
Agrosaveti---Zetva-psenice---Vrbas---01

Deficit vlage prati proizvodnju pšenice još od same setve. Veoma niske zimske zalihe i sušno proleće doveli su do toga da već sada struka procenjuje manji rod zlatnog zrna.

Web-baner-OSR-Dekalb-Vertigo-1120x180-V01

U ataru širom Srbije deficit vlage je na snazi, a to je posebno očigledno u Vojvodini, gde je prema podacima RHMZ-a palo manje kiše nego recimo u Centralnoj Srbiji. Usled nedostatka vlage, usevi pate, pa se već sada može reći da će rod 2020. biti znatno umanjen.

2-Vertigo-Kalif-Mega-1120x180

“Čitavo ovo proleće trpi nedostatak vlage. Biljke su donje listove još ranije počele da odbacuju. Cvetovi su otvoreni još uvek, pa onaj ko nije odradio tretman protiv fuzarioze, neka to obavezno uradi. Nedostatak vlage se vidi. Pitanje je koliko će biti sekundarnih klasova. Moram da napomenem da dominiraju sorte kod kojih jedno zrno daje dva klasa, približno istog prinosa, to su sorte koje imaju izraženo produktivno bokorenje. Ali, sad imamo, usled nedostatka vlage, veoma retke useve. To ne znači da moramo sejati gušće, ne, već da moramo povesti računa o agrotehnici i očuvanju vlage na parcelama. Koliko će se to odraziti na prinose? Pa ako posmatramo Južni Banat koji je poslednjih godina došao do prosečnih prinosa od 7-7,5 tona po hektaru, ove godine će to biti oko 4-5 tona.” – kaže Bogdan Garalejić iz PSS Pančevo.

Web-baner-Luna-Experience-Vertigo-1120x180-V01

PRIMARNI KLASOVI ĆE IZVUĆI PRINOS

Dok se ne formiraju zrna i dok ne vidimo koliko će trajati period nalivanja i sazrevanja, a nadamo se da će biti duži od 30 dana, teško je proceniti i tačno reći koliki će prinos biti, dodaje Garalejić.

Banner_728x90

Agrosaveti - Izvoz srpske pšenice 01

“Početkom juna znaćemo tačnije koliki će prinos biti ove godine. Ali ono što je najbitnije, jeste da ne možemo toliko računati na sekundarne klasove, pa mislim da će primarni klasovi ove godine izvući sav prinos. Zato sam i rekao da će se prinos kretati do 5 tona po hektaru.” – dodaje Bogdan Garalejić iz PSS Pančevo.

Biofor baner 728x90

MOŽE LI SE JOŠ POMOĆI PŠENICI?

Mišljenja stručnjaka u vezi sa dodatnim prihranjivanjem pšenice se razlikuju. Jedni kažu da je kasno i nepotrebno sada prihanjivati, dok su drugi mišljenja da je svaki vid “inekcije” doprinos boljim rezultatima.

PROČITAJTE I...  Proizvodnja pšenice - nema zarade

Prema rečima Aleksandra Davidova iz PSS Novi Sad, pšenica u Južno Bačkom okrugu je u dobroj kondiciji, a nedostatak vlage je svakako uzeo danak. Iako ne bi još licitirao potencijalni rod, on smatra da je svaki vid folijarne prihrane uvek dobrodošao.

“Pšenica je relativno zdrava. Proizvođači su uradili i rade tretmane. Praktično ni nemamo kiše u fazi cvetanja i precvetavanja, tako da ćemo imati kvalitetniji rod. Ono što je suša, kao i kasni mrazevi, odnela, uticaće svakako na ovogodišnji prinos. Ono što je glavni nosilac prinosa, a to je list zastavičar, on je zdrav. Ne bi trebalo očekivati drastično manji prinos u onom delu za koji je odgovoran zastavičar. Ne bih sada još ništa licitirao, tek ćemo da vidimo nakon nalivanja zrna, šta će biti. Da li se može još nešto uraditi? Pa ja sam uvek za to da se koristi folijarna prihrana uz fungicidne tretmane iz razloga što vi hranivo unosite direktno na mesto sinteze, tako da i male količine hraniva doprinose. Mada u ovoj fazi će više doprineti kvalitetu zrna, nego samom prinosu. Ja preporučujem kompleksna vodotopiva đubriva, zbog faze u kojoj se pšenica nalazi, a posebno i zbog suše, jer se hranivo daje preko lista. Biljka ga ne usvaja putem korena, jer vode nema, pa bi usvajanje bilo otežano. Usvajanje je bolje rano ujutru, kada ima rose. Tada je efekat primene folijarne prihrane veći.” – ističe Davidov.

PROČITAJTE I...  PRVA PRIHRANA PŠENICE

Agrosaveti - Stanje psenice u Sumadiji 03

UVEK SE TREBA PRIPREMATI ZA SUŠNU GODINU

Struka savetuje da postoje agrotehničke mere koje su veoma važne kada je u pitanju čuvanje vlage. Valja se za sezonu pripremati uvek kao da će godina biti sušna, posebno kada se radi o jarim usevima.

“Mora se voditi računa o određenim agrotehničkim merama, jer je očuvanje vlage u zemljištu broj jedan. Godinama pričamo o konzervacijskom načinu obrade zemlje tamo gde je to moguće. Dakle, voditi računa o tome kakva je vlažnost zemljišta. Kolike su rezerve vlage u toku zime i onda na pravi način se odlučiti šta i kako uraditi u proleće na parcelam gde će se sejati kukuruz, suncokret, soja ili šećerna repa.” – ističe Garalejić iz PSS Pančevo.

Naš sagovornik iz PSS Novi Sad, Aleksandar Davidov, takođe ističe značaj svih agrotehničkih mera, a posebno onih koje doprinose čuvanju vlage u zemljištu.

“Jari usevi su ujednačeni, imali smo jednu kvalitetnu setvu. Šta je sada tu važno? U ovom momentu nemamo dovoljno padavina. Pričam za teren koji ja obilazim, a mlade biljčice razvijaju svoj koren jureći za vlagom. Tako da će one razviti veću masu korena, koja će kasnije kada bude potrebno da se nosi prinos, kada biljka poveća svoje potrebe za vodom, imati sa čim doći do vlage u dubljim slojevima. Važno je i špartanje. Dva-tri špartanja sačuva toliko vode koliko je vrednost jednog zalivanja. Tako da se mora voditi računa o čuvanju vlage u zemljištu.” – dodaje Davidov.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime