Pšenica je najvažnija ratarska kultura i najvažniji poljoprivredni proizvod. Od pšenice se pored hleba dobija i veliki broj prehrambenih prozvoda. Proizvodnima od pšenice se hrani oko 2/3 stanovništva na zemlji. Stoga nije ni čudo što se ova kultura gaji na oko 30 odsto obradivih površina. Zašto je čovek izabrao baš pšenicu za najvažniju komponentu svoje hrane?
Prvo iskustveno, a zatim naučno čovek je došao do saznanja da je hrana od pšenice najkompletnija za potrebe njegovog organizma. Pšenica ima najpovoljniji odnos između belančevina i skroba, vitamina, mineralnih i drugih neophodnih materija. Posledih godina propagira se unos hrane koja u sebi ne sadrži gluten (protein) koji se nalai u pšenici i srodnim žitaricama.
Pšenica ima veliki značaj u mnogim granama industrije, u ishrani stoke, u međunarodnom transportu, skladištenju, kao i u međunarodnim političkim odnosima. Njaveće površine zasejane pšenicom i najveću ukupnu površinu ima Rusija oko 200 miliona tona na oko 70 miliona hektara, zatim po površini slede Azija , severna Amerika, Evropa, Južna Amerika i Afrika. U Srbiji se pšenica gaji na oko 600 hiljada hektara , sa prosečnim prinosima koji se kreću od 6-8 tona po jednom hektaru.
Razlike između ozime i jare pšenice
Prema vremenu i načinu gajenja razlikuju se ozima i jara pšenica. Ozima pšenica zauzima veće površine u svetu i u proseku daje veće prinose od jare.
Ozima pšenica se seje u jesen, a jara u rano proleće. Ozima pšenica ima dužu vegetaciju, jače se bokori, otpornija je na hladnoću. Jara je otpornija na visoke temperature i sušu i ima kvalitenije zrno od ozime.
Ozima pšenica se gaji u rejonima sa blagom klimom, tj.sa blagim i relativno blagim zimama. U rejonima gde ozima pšenica ne može da prezimi i koji imaju kratak vegetacioni period, gaji se jara pšenice. U našoj zemlji, kao i u zapadnoj i srednjoj Evropi, seje se skoro isključivo ozima pšenica.
Meke i tvrde pšenice
Smatra se da se u svetu trenutno gaji nekoliko hiljada sorata, od svih vrsta najveću privrednu vrednost imaju dve čije su sorte najraširenije, to su: meke i tvrde pšenice, a za našu zemlju najveću važnost imaju sorte meke pšenice.
Meke sorte su visokorodne sorte koje imaju važnu ulogu u povećanju prinosa pšenice. Među prozvođačima kod nas je ukorenjen pogrešan naziv meka i tvrda pšenice, pri čemu se misli na njihov kvalitet. Pojam „tvrda“ je u ovom slučaju kvalitetna, a „meka“- manje kvalitetna pšenice. I jedna i druga pripadaju vrsti meke pšenice (vulgare).
Svaka od sorata je pogodna za određeni uži ili širi rejon i nema sorte koje bi bila najbolje za celu državu. Za proizvodnju najveću vrednost imaju sorte koje su sposobne da u datim uslovima daju visoke i stabilne prinose.
