Tečni stajnjak (osoka): Vredno organsko đubrivo uz pravilno rukovanje

0
252
djubrenje djubrivo njiva
Foto: Pixabay

Tečni stajnjak je organsko đubrivo visoke vrednosti, ali to može da bude smo pod jednim uslovom. U suprotnom može da bude opasan zagađivač životne sredine na sve moguće načine. Savete o lagerovanju i primeni tečnog stajnjaka daju dipl. ing. Svetlana Jerenić i dipl. ing. Janković Predrag iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Šta je tečni stajnjak

Tečni stajnjak je kompleksno prirodno đubrivo koje nastaje od tečnog dela stočnih ekskremenata, tečnosti iz stajnjaka, vode dospele iz atmosfere i one koja se utroši za pranje staja. U njemu se nalaze jedinjenja azota, fosfora i kalijuma u oblicima koji su rastvorljivi u vodi i odmah dostupni biljkama. Međutim, kako fosfora ima jako malo, za osoku se kaže da je NK (azotno-kalijumovo) đubrivo. Na primer, 10m³ tečnog stajnjaka sa 5% SM ima 40 kg azota. To je ista vrednost azota kao i 120 kg NPK (15:15:15).

Azot se u osoci nalazi u obliku amonijaka 70%, a u obliku organskih kiselina 30%. Pošto je lako isparljiv, gubici su veliki. Kako bi se sprečio gubitak azota, u tečni stajnjak se dodaju materije koje mogu da vežu amonijak ili da deluju natiseptično i tako spreče stvaranje slobodnog amonijaka. Najčešće se dodaju gips, sumporna kiselina ili superfosfat.

Adama Sultan 1120x180

Tečni stajnjak se sakuplja u kanalu za izđubravanje ili bazenu za lagerovanje.  Nad njim je neophodna potpuna kontrola u svim fazama: od kada se formira, preko lagerovanja, pa do aplikacije. Ako se kontrola ne vrši na adekvatan način može da zagadi životnu sredinu i to preko zemlje, površinskih i podzemnih voda i vazduha.

PROČITAJTE I...  Tov bikova u selu Badovinci

Lagerovanje

Lagerovanje tečnog stajnjaka se može obaviti na više načina, ali najeftiniji način je u laguni dubine 1 metar, a cela površina se pokrije sa dva sloja plastične folije. Može se napraviti pred bazen koji može da primi tečni stajnjak za 1-2 dana i glavni bazen za lagerovanje koji ima pumpu za stajnjak kako bi se napunila cisterna za odnošenje i primenu na njivi.  Kapacitet lagera treba da bude najmanje za 6 meseci sakupljanja.

pylon galenika jan 023

Svež tečni stajnjak je tri dana star, a prevreo je od 1 do 4 meseca. Tokom lagerovanja, a pre korišćenja, tečni stajnjak se mora homogenizovati nekoliko puta uz pomoć mešača, jer površinski sloj vremenom postane čvrst i ne može da se ispumpa. Na ovaj način se sprečava raslojavanje, a istovremeno se omogućava razlaganje organske materije.

Kada se primenjuje tečni stajnjak

Zabranjeno je da se koristi u vreme kada su izražena vodna kretanja, odnosno od novembra do aprila (oko 180 dana). Zbog toga je važno da se za njegovo lagerovanje napravi kvalitetno mesto čuvanja, čija će zapremina da bude dovoljna da se uskladišti sav tečni stajnjak koji se u tom periodu napravi.

KWS banner 728x90

Tokom proizvodne godine može se koristiti dva do tri puta na istom zemljuštu, ali u vrlo preciznim količinama (normama). Najbolje je da se primeni u vreme rane vegetacije ili neposredno pre nje. Mirno, prohladno i oblačno vreme je najpogodnije za primenu tečnog stajnjaka na njivi.

PROČITAJTE I...  Mladi proizvođači u borbi za opstanak

Kako su azot i kalijum u lako dostupnim oblicima, osoka je dobra za prihranjivanje. Kako se ne bi pojavile ožegotine na listovima neophodno je da se razblaži vodom u odnosu 1:1 ili 1:2. Povrtarske kulture i krmno bilje u odmaklim fazama razvoja ne treba prihranjivati tečnim stajnjakom zbog mogućih zagađivanja i širenja zaraze. Osokom se najviše đubre okopavine i travnjaci. Ukoliko se koristi predsetveno, nije potrebno da se razblaži.

Još jedna korisna primena je polivanje slame i kukuruzovine osokom, a pre zaoravanja. Na ovaj način se ubrzava njihovo razlaganje, a zemljište dobija kompletniju organsku masu.

Strna žita i livade se mogu đubriti ili prihranjivati ovom vrstom stajnjak u količini od 30 m3/ha godišnje. Okopavine od 50-80 m3/ha godišnje. Poželjno je da se posle razbacivanja izvrši i neka vrsta zaoravanja ili tanjiranja kako bi se sprečili gubici azota.

Zagađivanje okoline

Tečni stajnjak je opasniji od čvrstog stajnjaka jer nema biotermičkih procesa i relativno uništavanje patogena, virusa, parazita, gljivica, bakterija. Njegov miris je produkt organskog razgrađivanja i zato se mora pravilno lagerovati i koristiti, jer može da bude toksičan.

PROČITAJTE I...  Farma krava i proizvodnja mleka u Rančevu kod Sombora

Veoma je bitna količina koja se primenjuje, jer može da dođe do poremećaja u biološkim procesima koji se odvijaju u zemljištu, kao i do oštećenja biljaka. Takođe, ako zemljište slabo apsorbuje neke elemente stajnjaka, oni će brzo da prodru i uđu u dubinske vode koje postaju neupotrebljive za piće. Veliku opasnost predstavlja ako se odvodi u otvorene vode, jer može da dovede do uginuća riba, da zagadi vodu za piće i izazove trovanja.

Prethodni tekstZnačaj pšenice i razlike između tvrde i meke
Sledeći tekstSavet struke voćarima: Započetu vegetaciju usporiti orezivanjem

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime