U jeku priprema za ovogodišnju žetvu, srpska vlada najavljuje interventni otkup pšenice, pokušavajući da odgovori na pritiske sa tržišta i ublaži finansijski udar na domaće ratare. Cena od 23.000 dinara po toni, koju nudi država, trebalo bi da obezbedi bar minimalnu sigurnost proizvođačima, dok se tržišne cene kreću daleko ispod tog nivoa. Ova mera dolazi u trenutku kada sektor poljoprivrede beleži pad izvoza i rast uvoza, što dodatno narušava ravnotežu na domaćem agrarnom tržištu.
U pokušaju da stabilizuje tržište pšenice i zaštiti proizvođače u sezoni žetve, država je najavila interventni otkup pšenice po ceni od 23.000 dinara po toni bez PDV-a. Ova mera, kako ističe ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, ima za cilj da pošalje jasnu poruku da država stoji iza svojih poljoprivrednika.
Trenutna tržišna cena pšenice na Produktnoj berzi u Novom Sadu za novi rod kreće se između 19,20 i 20 dinara po kilogramu, dok je stari rod sa višim sadržajem proteina dostizao i 22 dinara. Rast cene, kako navodi berzanski izveštaj, delimično je posledica slabe ponude i nižeg kvaliteta pšenice koja se trenutno prodaje.
Potrebne dsublje i dugoročnije promene
Predsednik Udruženja poljoprivrednika ”Stig“ Nedeljko Savić ocenjuje da bi državna intervencija mogla podstaći tražnju i povući cenu naviše, ali ističe da se tek treba videti da li će do toga zaista doći. U razgovoru za Biznis.rs navodi da su izvoznici trenutno spremni da plate najviše 19,50 dinara po kilogramu i podseća da su nekada, uz mnogo nižu cenu hleba, proizvođači ipak dobijali bolju otkupnu cenu.
”Trenutni odnos snaga na tržištu jasno pokazuje da su pariteti izgubljeni – repromaterijal stalno poskupljuje, a ono što mi proizvodimo ne prati taj trend“, kaže Savić.
On podseća da se krajem aprila pšenicom trgovalo po 23 dinara, a prošlogodišnja najviša cena iznosila je 24,50 dinara plus PDV.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz pšenice u prvom kvartalu 2025. godine iznosio je 65,1 milion evra, što je pad od gotovo 8% u odnosu na isti period prethodne godine. Najveći deo izvoza išao je u Italiju i Rumuniju, dok su se kao kupci našle i BiH, Severna Makedonija i Albanija.
Zabrinjava i podatak da je sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u istom periodu ostvario negativan spoljnotrgovinski saldo od preko 92.000 evra. Uvoz je povećan za više od 28%, a rast se beleži upravo kod žitarica, uljarica i leguminoza – najzastupljenijih kultura u izvozu. U takvim okolnostima, interventni otkup može biti kratkoročno olakšanje za proizvođače, ali ne i sistemsko rešenje.
Tržište očigledno traži dublje i dugoročnije promene: stabilniju agrarnu politiku, predvidive subvencije i mehanizme zaštite domaćih proizvođača u sve složenijem međunarodnom kontekstu.
