Iako pčelarstvo ima ogroman značaj za poljoprivredu i očuvanje biodiverziteta, domaći proizvođači meda već godinama upozoravaju da ih birokratski nameti i nelojalna konkurencija guraju ka odustajanju od ove delatnosti, dok tržište preplavljuju falsifikovani med i damping-uvoz. NALED upozorava da je digitalizacija jedini izlaz – bez nje, sve više košnica seli se iz privrede u istoriju.
Jedan od najdugovečnijih problema je obavezna naknada za izdavanje i produžavanje Uverenja o zdravstvenom stanju pčelinjih zajednica – dokumenta bez kojeg pčelar ne može legalno da posluje. Naknada je još 2013. godine povećana sa 11 na 64 dinara po košnici, a kako Uverenje važi samo tri meseca, pčelari ga tokom godine obnavljaju i do četiri puta. To znači da godišnji izdatak po košnici dostiže 256 dinara – više od četvrtine podsticaja koje pčelar dobija od države (1.000 dinara). Kako upozorava NALED u najnovijem izdanju Sive knjige, ovaj trošak ne prati nikakva stvarna usluga – uverenje se automatski štampa iz baze, a sve prethodne analize su već plaćene.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović za portal Biznis navodi da ovaj namet nije jedini, ali je simboličan primer kako se pčelarima otežava rad. “Već 12 godina bez ikakvog objašnjenja plaćamo ovu taksu. Istovremeno, ništa se ne preduzima povodom masovnih zloupotreba, falsifikovanog meda na tržištu, ni uvoza po damping cenama iz inostranstva”, ističe Živadinović.
Na tržištu velik broj falsifikata
Situaciju dodatno komplikuje i činjenica da je evidencija košnica i dalje delimično analogna, što ostavlja prostor za prevare. U praksi se dešava da pčelari prijave više košnica nego što imaju – kako bi dobili veće subvencije. Rešenje za to, kako smatraju u NALED-u, jeste digitalizacija sistema kroz uvođenje aplikacije APISENS, koja bi omogućila precizno praćenje broja i lokacije košnica, kao i evidenciju selidbi, trovanja i drugih važnih podataka.
Država, kako upozoravaju iz SPOS-a, dodatno narušava konkurentnost domaćih proizvođača i pasivnošću prema falsifikatima. “Na tržištu je ogroman broj neregularnih uzoraka meda, što ruši poverenje kupaca i obara cene pravog domaćeg meda. Dok legalni pčelari jedva opstaju, tržište se puni lažnim proizvodima”, kaže Živadinović.
Poseban primer birokratskog opterećenja je i taksa koju je nedavno uveo Nacionalni park Fruška gora – 4.800 dinara za ulazak kamiona, bez izuzetka za pčelare. “Upravo sada cveta lipa i idealna je paša, ali pčela nema – niko neće da seli košnice zbog dodatnih troškova. A korist oprašivanja po jednu košnicu prelazi 1.200 evra godišnje – ko to uzima u obzir?”, pita se predsednik SPOS-a.
