Iako nema more, Srbija svoje zakonodavstvo treba da usaglasi sa standardima Evropske unije i u oblasti ribarstva. To će značiti i lakše prilagođavanje jedinstvenom tržištu EU i stvaranje uslova za korišćenje fondova u ovoj oblasti.
Srbija ima veliki potencijal u sektoru ribarstva, koji je i dalje nedovoljno iskorišćen. Ovo pitanje aktuelizovano je nedavno, kada je sredinom godine otvoreno Poglavlje 13 u procesu evropskih integracija Srbije.
Veliki potencijal u sektoru ribarstva
„Srbija trenutno raspolaže sa svega 8.290 hektara šaranskih ribnjaka i 62.281 kvadrat pastrmskih ribnjaka“ – ističe Mirjana Miščević, samostalni savetnik u Udruženju za stočarsku proizvodnju i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije. „Čak 82 odsto proizvodnje ribe u našoj zemlji koncentrisano je u AP Vojvodini. Postoje uslovi za zasnivanje 200.000 hektara šaranskih ribnjaka, što jasno pokazuje da su mogućnosti za razvoj ribarstva velike, ali nedovoljno iskorišćene“.
Statistika pokazuje da je u Srbiji 120 privrednih društava registrovano pod šifrom delatnosti „slatkovodna akvakultura“. Za „slatkovodni ribolov“ registrovan je 21 privredni subjekat, za preradu ribe 42 firme, a za trgovinu ribom 150 preduzeća.
„U Srbiji je, tokom prošle godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, proizvedeno 5.070 tona konzumne ribe u ribnjacima„ – navodi Miščević. „Od toga 4.148 tona na šaranskim i 922 tone na pastrmskim ribnjacima. Ulov privrednih ribara iznosio je 590 tona, dok su rekreativni ribolovci izlovili 1.618 tona ribe. Ukupna proizvodnja i ulov u 2017. godini dostigli su 7.278 tona“.
Pet puta veći uvoz od proizvodnje
Srbija uvozi pet puta više ribe od onoga što se godišnje proizvede i ulovi. Lane smo, tako, uvezli 34.918 tona ribe i prerađevina od ribe za 89,2 miliona dolara. Istovremeno smo izvezli 2.853 tone ribe i prerađevina od ribe u vrednosti 15,4 miliona dolara.
„Izvoz ribe i prerađevina od ribe u 2017. godini bio je tri puta veći u odnosu na 2011. godinu, dok je uvoz smanjen za 12 odsto“ – napominje Mirjana Miščević. „Najviše smo uvozili ribe i prerađevina od ribe iz Norveške, Španije i Tajlanda a najviše smo izvozili u Italiju, BiH i Nemačku“.
Ona objašnjava da je prerada ribe kod nas u usponu, kao i da su izgrađeni značajni prerađivački kapaciteti za preradu ribe po najsavremenijim svetskim standardima.
„Povećana je prerada lososa, koji se najviše uvozi iz Norveške“ – ukazuje Miščević. „Riblji fileti čine 55 odsto ukupnog izvoza i u odnosu na prethodnu godinu to je povećanje čak 88 odsto. U ukupnom izvozu, konzervisana riba zauzima 20 procenata, a za sedam meseci 2017. godine evidentiran je rast izvoza od 20 odsto“.
Na putu ka EU
Kada je reč o Poglavlju 13, Srbiju očekuje izrada akcionog plana kojim će se osigurati usklađenost sa zahtevima EU zakonodavstva do dana pristupanja. Najvažnije u toj oblasti je uređenje tržišta, razvoj akvakulture, prikupljanje podataka, kao i kontrola protiv nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova.
Prema rečima Miščević, u ovom procesu harmonizacije neophodno je uspostavljanje sistema za korišćenje EU fondova u ribarstvu, ali i formiranje proizvođačkih organizacija i izmena zakonodavstva u pogledu standarda i kvaliteta proizvoda. U usklađivanju sa EU zakonodavstvom neophodno je podizanje administrativnih kapaciteta, a pravilna primena uredbi osiguraće se kroz pethodno prilagođavanje nacionalnog zakonodavstva.
„Ribarstvo je grana koja ima velike šanse za dalji razvoj i to ne samo kroz otvaranje novih ribnjaka već i u prerađivačkoj industriji. Zasad preradni objekti prvenstveno prerađuju morsku ribu, ali oslobađanjem ribnjaka od plaćanja vodnog doprinosa, intenzivirala bi se primarna proizvodnja u ribarstvu i stvorila sirovina za dalju preradu. Neophodno je urediti tržište ribe, bolje organizovati proizvođače i unaprediti marketing. Red u ribarstvu se može uvesti tačnom evidencijom proizvodnje, transporta, prerade i prodaje ribe“ – zaključuje samostalna savetnica u Udruženju za stočarsku proizvodnju i preradu stočarskih proizvoda PKS.
Konkurentniji na stranom tržištu
Otvaranje Poglavlja 13 će u Srbiji ubrzati proces harmonizacije zakonske regulative iz oblasti ribarstva koja je kod nas na snazi od 2003. godine i do danas se nije menjala – kaže Marica Mladenović iz kompanije „Principal duo“, jednog od najvećih distributera ribe u našoj zemlji.
Ona ističe da je Srbija, zastarelom zakonskom regulativom, uskraćena za plasman pojedinih ribljih vrsta na našem tržištu, jer našim pravilnikom o kvalitetu riba nisu predviđene.
„Takođe, Principal duo, kao domaće preduzeće koje posluje na tržištu već 20 godina, svoje poslovne kapacitete izgradilo je iz sopstvenih resursa. Kao takvi, ne možemo da budemo konkurenti na stranom tržištu, gde su prisutne firme koje su pomoć za izgradnju infrastrukture dobijale od fondova EU“ – ukazuje Marica Mladenović.
„Očekujemo da će se i našoj zemlji otvaranjem Poglavlja 13 pružiti ista mogućnost, čime ćemo poboljšati svoje proizvodne kapacitete za preradu i uzgoj ribe. Kolege iz Ministarstva i PKS vredno rade sa Briselom na ovom pitanju, a privredni subjekti kao što je „Pruncipal“ su tu da ukažu na konkretne probleme i da u saradnji sa svetskim tržištem Srbiju promovišu kao stabilnog partnera za biznis“.
Izvor: Agronews, Novosti
