Pre samo deceniju izvoz ribe iz Srbije bio je praktično na nivou statističke greške. Prema podacima Svetske trgovinske organizacije, 2006. vredeo je svega 680.000 evra, dok je prošle godine, kako pokazuje domaća statistika, porastao na 17,6 miliona dolara. Prema istraživanju Politike, ovi poslovi uglavnom su vezani za preradu uvoznog lososa i druge ribe u filete, kao i doradu „plodova mora“ i njihovu dalju preprodaju u Italiju, Dansku i Francusku.
Jeftinija radna snaga u sektoru prerade u Srbiji
Najveće količine zamrznute ribe stizale su uglavnom iz Norveške, Španije, Vijetnama, kao i država u regionu. Poznavaoci tržišta kažu da je jeftinija radna snaga u sektoru prerade razlog što su naši distributeri poslednjih godina postali konkurentniji na evropskom tržištu.
Prošle godine dozvole za izvoz ribe i ribljih prerađevina u EU imalo je 11 kompanija iz Srbije, dok ih je na spisku Uprave za veterinu sada već 16. Osim velikih uvoznika i trgovaca ribom, među njima su i neki od najvećih proizvođača mesa: „Juhor“, „Matijević“, „Neoplanta“, „Karneks“, ali i „Frikom“.
Prema ranijim informacijama iz Ministarstva poljoprivrede, svi objekti za izvoz u EU moraju da ispune prilično rigorozne standarde. Neke od njih imaju dozvole za preradu (recimo proizvodnju ribljih pašteta), druge samo za skladištenje i distribuciju, a pojedine i za obradu i rasecanje ribe. U svakom slučaju, ovo je najduža lista srpskih kompanija koje (u kategoriji trgovine proizvodima životinjskog porekla) ispunjavaju standarde za plasman na tržište Evropske unije.
Prerada ribe u usponu poslednjih godina
Nenad Budimović, sekretar u Udruženju za stočarstvo Privredne komore Srbije, kaže da je prerada ribe poslednjih godina u usponu.
„Izgrađeni su značajni prerađivački kapaciteti. Povećana je prerada lososa, koji se najviše uvozi iz Norveške. Riblji fileti čine 55 odsto ukupnog izvoza i u odnosu na prethodnu godinu to je povećanje od čak 88 odsto. U ukupnom izvozu, konzervisana riba zauzima 20 procenata“ – kaže Budimović. On smatra da ribarstvo ima velike šanse za dalji razvoj, i to ne samo kroz otvaranje novih ribnjaka, već i u prerađivačkoj industriji.
Najviše se prerađuje morska riba
„Za sada se kod nas prvenstveno prerađuje morska riba. Oslobađanjem ribnjaka od plaćanja vodnog doprinosa povećali bismo primarnu proizvodnju u ribarstvu i došli do sirovine za preradu“ – objašnjava naš sagovornik i dodaje da je neophodno urediti tržište ribe, bolje organizovati proizvođače i unaprediti marketing.
„Red u ribarstvu može se uvesti tačnom evidencijom proizvodnje, transporta, prerade i prodaje ribe.“
U Srbiji, koja ima 141 ribnjak, prošle godine proizvedeno je i ulovljeno svega 7.278 tona ribe, a uvezeno oko pet puta više – u vrednosti od oko 90 miliona evra. Stručnjaci smatraju da su nam mogućnosti u proizvodnji u ribnjacima dvadesetak puta veće, ali da je potrebno usvojiti nove propise.
U junu ove godine otvoreno je Poglavlje 13 (o ribarstvu), pa se očekuju promene u ovoj oblasti – usklađivanje sa politikom zakonodavstva EU, pre svega uređenje tržišta i kontrola nelegalnog ulova.
Izvor: Agronews, Politika