ini se da pijaca nikad nije bila skuplja nego ove jeseni. Dok pijačni prodavci opravdanje nalaze u skupom benzinu, pijačarini i zakupu tegzi, povrtari kažu da je posredi kišna godina koja je umanjila prinose i kvalitet i nezajažljivi prodavci.
Nikada u vreme sezone kiselenja kupusa kilogram na pijacama nije koštao 70 dinara. Doduše, na pijacima ima kupusa i za 40 i 50 dinara. I jedan i drugi lepo izgledaju, s tim što je onaj koji košta 70 dinara obeležen da je futoški, a to je znak kvaliteta odavno poznat potrošačima. Čini se da kupus u ovo doba nije bio nikad skuplji. Bar do sada je bio povrće za koje je trebalo najmanje para.
Jedan od proizvođača kupusa iz Futoga Miroljub Janković, čiji rod svake godine nosi oznaku zdrave hrane, kaže da se u pogledu cene na veliko nije dogodilo ništa novo u odnosu na lane.
Kupus u Futogu vredi na veliko do tone 35 dinara kilogram, a preko tone 30 dinara, tako je bilo lane, a i sada kupus ide po tim cenama, kaže Janković, smatrajući da prodavci na pijačnim tezgama formiraju cene u nameri da dobro zarade.
Ali, ako je kilogram kupusa iz Futoga 70 dinara zbog prodavaca, šta je s drugim povrćem? Karfiol je uvek bio skup u odnosu na drugo povrće, ali je sada dostigao cenu od 250 dinara. Samo pre dve-tri sedmice, u vreme pravljenja turšije, koštao je bezmalo upola manje.
Paradajzu i paprici sezona prolazi, ali ih ima podosta na pijačnim tezgama, klasiranih po kvalitetu. Oni prve klase nude se potrošačima po 150 dinara kilogram. Zato se kupci pitaju koliko će tek da košta to povrće iz staklenih bašti tokom zime jer je ono iz plastenika bilo uvek skuplje u odnosu na ono koje se gaji na otvorenom prostoru.
Ove godine duplo više povrća nego što možemo pojesti
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Žarko Ilin kaže da povrće nije skupo već da su primanja potrošača mala. Ne treba gledati cene na pijacama već u veletržnicama, navodi dr Ilin.
Uprkos tome što se čini da je povrće skupo, prof. Ilin podvlači da se za dve stotine dinara od povrća prve klase kupljenog na pijaci može skuvati ekstra ručak, i da je to džabe.
Po njegovim rečima ove godine biće duplo više povrća nego što se u Srbiji može pojesti.
Imaćemo 1,1 milion tona svežeg povrća plus 250.000 tona u staklenicima i 400.000 tona iz bašti, koje ne ide u prodaju već ga domaćinstva koriste za svoje potrebe, navodi on.
Ali, Ilin predočava da će povrća prve klase biti između 30 do 40 odsto, zbog kišne godine.
Izvor: Agronews, Dnevnik