Tridesetjednogodišnji Milan Marković iz sela Kličevac, jedanaest godina je aktivno trenirao američki fudbal, koji je poznat po tome da je za postizanje dobrih rezultata, tim sportistima potrebna fizička i mentalna snaga, ali i izražen takmičarski duh. Zahvaljujući upravo tim osobinama, ovaj mladi poljoprivredni proizvođač, koji se već desetak godina bavi ratarskom proizvodnjom, a koju je nasledio od svog oca, hrabro savladava sve poslovne prepreke i bori se za poboljšanje uslova u toj grani poljoprivrede. Obrađuje oko 170 hektara, dominantno proizvodi kukuruz, suncokret i pšenicu. Uslužno obrađuje zemlju i drugim proizvođačima u požarevačkom ataru, a bavi se i otkupom žitarica. Meštani sa kojima smo usput razgovarali u selu, kažu da je reč o uzornom i ambicioznom poljoprivredniku, jednom od retkih koji nije spakovao kofere, a imao je poslovnu ponudu za rad u Škotskoj.
Država radila u korist svoje štete
Naš sagovornik kaže da je svestan da se trend odlaska mladih iz seoskih sredina ne može zaustaviti, taj problem nisu mogle da reše ni najrazvijenije evropske zemlje, ali svaka država bi trebala da ima mehanizme za stvaranje povoljnijeg ambijenta u selima, koji bi, kako je istakao, zadržao mlade na porodičnim imanjima.
U selu Kličevac, koje je nekada bilo varošica, sa hiljadu stanovnika, danas ima svega nekoliko mlađih meštana, koji su nastavili da se bave ratarstvom ili stočarstvom. To selo deli sudbinu mnogih u Srbiji, višedecenijska nebriga, što lokalnih vlasti, tako i države u celini, prepolovila je broj stanovnika i zakatančila veliki broj farmi.
Kao glava porodice, u obavezi je da svojoj supruzi Bojani i sinu obezbedi egzistencijalne potrebe, i zato se i kao potpredsednik Udruženja poljoprivrednika „Stig“ iz Požarevca, svakodnevno bori za to da problemi proizvođača budu vidljiviji i da dobiju adekvatno uvažavanje od strane države.
Ratari u Srbiji su u ozbiljnom minusu
Poljoprivredno gazdinstvo je, kako kaže, nasledio od svog dede i oca, na njegovo ime je registrovano od 2011. godine. Kako nam se požalio, više puta je do sada, bezuspešno, podnosio zahteve Ministarstvu poljoprivrede za povraćaj sredstava, te je mehanizaciju obnavljao iz sopstvenih sredstava, kupujući je na lizing.
Budući da je mnogo novca investirao u celokupnu proizvodnju, njegova porodica će još najmanje pet godina morati da se bavi tim poslom, a kada se budu oslobodili kredita, Milan kaže da će dobro razmisliti šta i kako dalje. Zato bi, prema njegovom mišljenju, država trebala ozbiljno da se uhvati u koštac sa nagomilanim problemima, i da uvaži sve primedbe sve ogorčenijih poljoprivrednika.
Ratari u Srbiji su, kako ističe Milan, ove godine u ozbiljnom minusu sa cenom pšenice od 20 dinara, pojedini proizvođači će biti prinuđeni da prodaju hektar po hektar svoje zemlje, kako bi nadomestili finansijske gubitke.
Samo edukovani proizvođači će se održati
Uvođenje novog elektronskog sistema eAgrar, smatra dobrim potezom, ali je ta novina, zbog nespremnosti mnogih paora, trebala da se usvaja postepeno, po uzoru na zemlje u regionu, poput Slovenije ili Mađarske.
Milan se slaže sa ocenom mnogih poznavalaca prilika, da će u budućnosti samo edukovani proizvođači, koji budno prate aktuelne prilike i prilagođavaju im se, imati šansu da opstanu na poljoprivrednoj sceni. Ovaj edukovani proizvođač, koji je završio Visoku tehničku školu strukovnih studija u Požarevcu, će, baš kao što se to često može čuti i u sportskim prenosima, „ostaviti srce na terenu“, kako bi motivisao i druge mlade u njegovom rodnom Kličevcu, za bavljenje bilo kojim vidom poljoprivredne proizvodnje. Kako kaže, na to ga obavezuju i sve prethodne generacije porodice Marković, koje su i u najtežim okolnostima, obrađivale plodnu stišku ravnicu.
Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.
Sagovornik: Milan Marković, ratar iz sela Kličevac
