Mart i april su idealni meseci za prolećnu setvu. Srpski poljoprivrednici, koji su jesenas zasadili ozime useve uz intenzivno prihranjivanje azotnim đubrivima, sada se pripremaju za prolećnu setvu, koja je pred vratima
”Prolećna setva je uvek najobimnija, najzahtevnija i najskuplja, te kao takva zahteva ozbiljnu pripremu. Ona predstavlja jednu od najvećih tekućih investicija, kako za poljoprivrednike, tako i za državu, jer je potrebno uložiti ogromna sredstva da bi se zasejalo oko dva miliona hektara zemlje, koliko se u Srbiji obrađuje u ovom periodu”, napominje agroekonomista Milan Prostran.
Koje kulture sejati u predstojećoj prolećnoj setvi
Iako se očekuje da će najveće površine biti zasađene tradicionalnim kulturama poput kukuruza i suncokreta, Prostran ističe da ove godine postoji dilema među poljoprivrednicima i stručnjacima, koje kulture sejati i na kojim površinama.
”Ovog proleća postoji neizvesnost u vezi s tim koje ćemo kulture posejati. Ta dilema dolazi zbog dugotrajnih suša koje nas prate prethodnih godina. Još uvek ne znamo šta možemo očekivati, pa su dve kulture pod posebnim znakom pitanja, soja i kukuruz. Soja je prošle godine pretrpela velike gubitke i potpuno podbacila, dok se kukuruz, koji je do sada zauzimao 50 odsto ukupnih površina, ove godine verovatno neće sejati u tolikom obimu, ali će se sejati”, naveo je Prostran.
Prva kultura koja se u martu seje je šećerna repa, a Prostran očekuje da će, kao i prethodnih godina, njena setva biti podržana subvencijama i šećeranama. ”Šećerna repa se seje prva, a verovatno će, kao i do sada, šećerane priskočiti u pomoć poljoprivrednicima. Oni obično pomažu kroz obezbeđivanje semena ili goriva, a imaju i korektnu saradnju sa proizvođačima”, objasnio je Prostran i dodao da se poljoprivrednici takođe pripremaju za setvu jarih kultura, poput jarog ječma i jare pšenice, iako one zauzimaju zanemarljiv deo ukupne setvene površine.
Prolećna setva će biti skuplja za oko 20 odsto
Stručnjaci procenjuju da će ovogodišnja prolećna setva biti skuplja za oko 20 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali se očekuje da država subvencijama umanji deo troškova.
Setva će biti skuplja zbog visokih cena đubriva, naročito azotnih, kao i zbog cene semena i nafte. Međutim, deo troškova, poput semena i goriva, verovatno će biti amortizovan državnim subvencijama.
Pored standardnih industrijskih kultura koje se tradicionalno seju tokom prolećne setve, u toku je i setva povrtarskih kultura.
