Srbija je nekada bila jedan od najvećih izvoznika svinjskog mesa, a sada odgajivači svinja upozoravaju da je proizvodnja u potpunom kolapsu.
„Ukoliko se nešto momentalno ne preduzme, domaćeg mesa na našem tržištu više neće biti„, ukazuju u Udruženju odgajivača svinja Srbije, prenosi NIN.
Osnovni razlog za to je, kako ističu, taj što je u poslednjih pet godina uvoz svinjskog mesa porastao za 300 do 500 odsto.
Stručnjaci ukazuju da ne propada samo svinjarstvo, već kompletno stočarstvo i to neprestano već 30 godina. Ono što posebno zabrinjava je to da bi u slučaju da srpsko tržište ostane bez domaće proizvodnje svinjskog mesa, njegova cena u maloprodaji mogla u značajnoj meri da se poveća.
Uzgajivači svinja kažu da ih je stalno prisutna nestabilnost i nepredvidljivost poslovanja, neuređenost tržišta živih svinja, proizvodnje i prerade svinjskog mesa dovelo do samog dna u smislu rentabilnosti poslovanja.
Domaća proizvodnja propada
„U periodu godine kada je tražnja za svinjskim mesom najveća, većina odgajivača ne uspeva da pokrije ni osnovne troškove proizvodnje i sa velikom strepnjom iščekuje period posle praznika kad su svinje tradicionlano najjeftinije. Posebno nas zabrinjava činjenica da ovih dana Ministarstvo poljoprivrede i Uprava za veterinu nemo posmatraju kako domaća proizvodnja tone. Odgovornost za ovakvo stanje snose sve garniture u Ministarstvu poljoprivrede u proteklim decenijama„, kažu za NIN u Udruženju odgajivača svinja Srbije.
U Ministarstvu poljoprivrede održano je više sastanaka sa proizvođačima svinja, a održan je i zajednički sastanak sa otkupljivačima i klaničarima. Iz Ministarstva su naveli da je cilj da se odgajivačima pomogne, što se već i čini kroz afirmativne mere podrške, ali da je istovremeno zadatak i da se sačuva domaća klanična industrija.
Zbog kompleksnosti situacije potrebno je da se osmisli dugoročna strategija, pa se zato krenulo u formiranje radne grupe koja će se time baviti, naveli su iz Ministarstva posle sastanka odgajivača i klaničara.
Najveći problem – uvoz zamrznute svinjetine
Iz Udruženja odgajivača svinja Srbije zameraju državi i na, kako tvrde, favorizovanju interesa pojedinih učesnika na tržištu i to klanične i prerađivačke industrije „uz zanemarivanje uloge domaćih odgajivača svinja“.
„Neusklađivanja pravilnika koji omogućava da zamrznuto svinjsko meso na našem tržištu ima rok trajanja do 12 meseci, dok je u Evropskoj uniji taj rok upola kraći, što je klaničnoj i mesnoj prerađivačkoj industriji omogućilo sticanje enormnog profita, a domaće odgajivače svinja učinilo nekonkurentnim. Pomenuti pravilnik je na snazi od 80-tih godina prošlog veka i nije menjan„, naglašavaju u Udruženju uzgajivača svinja Srbije.
Propada celo stočarstvo
Agroekonomista Milan Prostran slaže se sa uzgajivačima svinja da se delatnost kojom se oni bave nalazi u velikim problemima i dodaje da će postojeće stanje usled nagomilanih problema biti veoma teško poboljšati.
„Takva ocena se može generalno izneti za kompletno stočarstvo a naročito kada je reč o segmentima govedarstva i svinjarstva. Propadanje je počelo još 1992. godine i u kontinuitetu se nastavilo sve do danas. Kada govorimo o svinjarstvu treba naglasiti da je Srbija devedesetih godina prošlog veka imala oko 4,3 miliona svinja dok taj fond sada iznosi svega 2,2 miliona. U govoedarstvu je situacija još lošija i broj goveda je sada tri puta manji nego što je bio devedesetih„, objašnjava sagovornik beogradskog medija.
Prema njegovim rečima, Srbija je nekada bila jedan od najvećih izvoznika svinjskog mesa a sada ga pak uvozi u značajnim količinama.
„Nekada je naša zemlja imala repro centre a sada ih više nema. Problemi koji su u međuvremenu nastali doveli su do toga da se ponovo razmatra mogućnost njihovog otvaranja. S obzirom da ih nemamo prinuđeni smo da uvozimo ne samo svinjsko meso već isto tako i žive svinje. Takođe, zbog toga što Evropska unija propisuje da zamrznuto svinjsko meso ne može da ima duži rok trajanja od šest meseci uvoze se velike količine jer je ono jeftinije od svinjskog mesa iz domaće proizvodnje. Mali i srednji proizvođači imaju sve više problema da se održe na tržištu. Zbog smanjenja broja svinja u Srbiji u problemu su i klanice jer je nemoguće da održe svoje normalno funkcionisanje a da ne dobijaju bar 40 odsto svinjskog mesa iz domaće proizvodnje. Nekada su one imale sopstvene farme svinja ali to više nije slučaj“, navodi Prostran.
On ističe da bi u slučaju da se broj svinja u Srbiji dodatno smanji to ugrozilo domaću proizvodnju a bez nje bi se definitivno povećale i cene svinjskog mesa u maloprodaji.
Ceo tekst NIN-a čitajte OVDE.
