Ministarstvo poljoprivrede pokrenulo je izradu Strateške procene uticaja na životnu sredinu u okviru Programa navodnjavanja i odvodnjavanja do 2032. godine, kao odgovor na sve češće posledice klimatskih promena.
Suočena sa posledicama klimatskih promena koje sve češće uzrokuju suše, poplave i štete u poljoprivredi, Srbija je napravila važan korak – Ministarstvo poljoprivrede pokrenulo je izradu Strateške procene uticaja na životnu sredinu u okviru Programa navodnjavanja i odvodnjavanja do 2032. godine, prenosi portal Biznis.
Ova procena ne predstavlja samo zakonsku obavezu, već ambiciozan pokušaj da se razvoj infrastrukture za upravljanje vodama uskladi sa principima zaštite životne sredine, zdravlja i održivog korišćenja resursa.
Program pokriva teritoriju cele Srbije
Program, koji pokriva celu teritoriju Srbije, prvi je dokument ovakvog tipa usklađen sa Strategijom upravljanja vodama do 2034. godine. Ciljevi su višestruki: povećanje efikasnosti i otpornosti poljoprivrede na klimatske promene, bolja upotreba postojećih sistema u javnoj svojini, podsticanje individualnog navodnjavanja i uvođenje praksi koje su i ekonomski isplative i ekološki prihvatljive.
Procena će uključiti analizu uticaja na vodu, vazduh, zemljište, klimu, biodiverzitet, ali i na moguće društvene i ekonomske efekte. Izveštaj će biti javan i dostupan svima, a građani će moći da daju komentare. U skladu sa Espoo konvencijom, biće sprovedene i prekogranične konsultacije sa susednim državama.
S obzirom na to da prethodni pokušaji razvoja navodnjavanja nisu dali očekivane rezultate, ovaj dokument bi trebalo da donese preokret.
Naime, i pored kredita od 100 miliona evra koji je država podigla pre deset godina, navodnjavane površine su smanjene. Godine 2013. navodnjavano je 53.086 hektara, a 2023. tek 47.579 – što je svega 1,4% ukupnih poljoprivrednih površina. Iako podaci za 2024. pokazuju blagi rast – navodnjava se 48.668 ha – to i dalje ne nadmašuje nivo od pre deset godina.
Orošavanje najzastupljeniji metod
Najzastupljeniji metod ostaje orošavanje (91% površina), dok se navodnjavanje kapanjem koristi na 8,8%. Površinsko navodnjavanje gotovo da se ne koristi. Voda se uglavnom crpi iz reka (92,8%), a podzemne vode čine tek mali deo ukupno zahvaćenih količina.
Stručnjaci upozoravaju da Srbija nema luksuz da odlaže sistemska rešenja. Klimatske promene već su koštale domaću poljoprivredu više od šest milijardi dolara u poslednjoj deceniji. Završetak izrade procene očekuje se tokom 2026. godine, a sredstva za realizaciju su već planirana u budžetu za 2025. godinu.
