Pravovremeno i racionalno navodnjavanje, kao i mere koje omogućavaju zemljištu da zadrži vlagu, među najvažnijim su koracima u prilagođavanju poljoprivrede klimatskim promenama, ocenjuje Mirjam Vujadinović-Mandić, vanredna profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Ona ističe da su pokrovni usevi, malčiranje i upotreba organske materije neophodni za očuvanje kvaliteta zemljišta, dok zdrave biljke lakše podnose stresne uslove.
Kao važnu meru profesorka za N1 navodi i diverzifikaciju useva, koja smanjuje rizik i moguće gubitke u nepovoljnim sezonama. Kada je reč o zaštiti od grada, naglašava da su jedino efikasne protivgradne mreže.
Poseban akcenat stavlja se na redukovano i interventno zalivanje – primenu navodnjavanja samo u ključnim fazama rasta, poput nicanja, cvetanja i plodonošenja. Manjak vode, dodaje, može se nadoknaditi i korišćenjem prečišćenih otpadnih voda u poljoprivredi.
Srbija, prema njenim rečima, raspolaže razvijenom mrežom kanala za zaštitu od suša i poplava, ali su mnogi zapušteni ili u lošem stanju. Kao primer navodi kanal Dunav–Tisa–Dunav, koji ima kapacitet za navodnjavanje 500.000 hektara, dok se trenutno koristi tek oko 75.000 hektara.
