Rekordna žetva u SAD ovog leta nema gde da se prodaje. To je rezultat trgovinskog rata koji je predsednik Tramp počeo sa Kinom. A što je najparadoksalnije, prve žrtve tog rata su isti oni ljudi zahvaljujući kojima je Tramp došao na vlast — američki farmeri.
Danas se za izvoz uzgaja polovina američke soje, 46 odsto pšenice i 21 odsto kukuruza. Većina njih je ranije išla u Kinu. U Ajovi i Montani postoje stotine velikih farmi, praktično ceo njihovi rod se prodaje u Kini. Samo od Amerikanaca Kinezi su kupovali soju u vrednosti od 17 milijardi dolara godišnje.
Američki farmeri – prve žrtve trgovinskog rata
Međutim, tokom trgovinskog rata koji je pokrenuo Tramp, kineske vlasti oštro su ograničile uvoz soje i žitarica iz Sjedinjenih Američkih Država, a takođe su nametnule i carinu na uvezenu svinjetinu. Rekordna žetva prikupljena u SAD pokazala se praktično nepotrebnom. A cene poljoprivrednih kultura nastavljaju da padaju. Samo od aprila do jula ove godine soja je pojeftinila za 20 odsto, a pšenica za 15 odsto.
Nadajući se povećanju cena u periodu zima-proleće, poljoprivrednici masovno skladište svoju letinu. Već su prepunjena sva tradicionalna skladišta žitarica i kukuruza. Koriste se šupe i pomoćne prostorije. U najgorem slučaju, gomila žitarica i soje jednostavno se skladišti na njivama ili zakopava u jame. Pojavili su se najegzotičniji načini za skladištenje. Poljoprivrednici, na primer, pakuju soju u plastične džakove dužine fudbalskog terena.
Problem je u tome što je, dok se pšenica i kukuruz dobro čuvaju, za soju pogubna i najmanja vlaga. Ako ona iole ovlaži, brzo će istruliti. Međutim, za proizvođače nema izlaza. Prodaja žetve sada znači bankrot. Jedina nada je da će se na ovaj ili onaj način Tramp dogovoriti sa Kinom i da će Kinezi ponovo otvoriti svoje tržište.
„Ranije sam na proleće imao prethodno ugovoreno 90 odsto moje budućeg žetve“, priča farmer na radio-stanici u Ajovi. „Ove godine prvi put za moje žitarice jednostavno nema kupaca“.
„Moji prasići pojeftinjuju svake nedelje“, žali se farmer Tim Barek za portal „Hil“. „Danas svinjetina košta isto kao pre 15 godina. Moj posao na farmi je talac trgovinskog rata koji nismo započeli ni ja ni moji susedi. Ali danas se vodi pravi rat. I mi, farmeri Ajove, živimo na prvoj liniji fronta“.
Pretpostavlja se da će Kina smanjiti kupovinu američke soje za 75 odsto, ali bi ova cifra mogla da bude i 90 odsto. Već je jasno da će gubici američkih poljoprivrednih proizvođača iznositi milijarde dolara.
Paradoksalno su se Trampove protekcionističke mere, koje su Kinu isprovocirale na žestoku reakciju, okrenule protiv američke poljoprivrede. A upravo su farmeri i poljoprivrednici od sveg srca glasali za Trampa 2016. godine. U takvim žitnicama kao što je Montana, on je pobedio Hilari Klinton sa ogromnom razlikom. A sada se ispostavlja da je predsednik ugrozio biznis i ceo životni stil svojih najodanijih birača.
Državna podrška farmerima
Administracija je već objavljivala o državnim merama za podršku farmera. Kako bi im nadoknadilo gubitke, Ministarstvo poljoprivrede SAD planira da izdvoji više od šest milijardi dolara, što znači da će prosečna farma dobiti oko 30.000 dolara za subvencija. Proizvođači se takođe nadaju da će državna Robno-kreditna korporacija otkupiti višak žitarica po tvrdim cenama. Ova mera počela je da se primenjuje čak i tokom Velike krize. Iako Sjedinjene Američke Države ne prestaju da kritikuju druge zemlje za državnu podršku poljoprivrede, u teškim trenucima na isti način spasavaju farmere na račun poreskih obveznika.
Pitanje je da li će sve ove infuzije sprečiti krizu u poljoprivredi. Čak i Ministarstvo poljoprivrede SAD već je priznalo da će prihodi poljoprivrednika 2018. godine biti najniži u poslednjih 12 godina. Naredne godine ne obećavaju im ništa dobro.
Izvor: Agronews, Sputnik