Setva pšenice nije još završena. Pitanje je kada će ratari završiti ili prekinuti setvu.
Pretpostavlja se da će se sejati još nekoliko dana, ali neke procene kažu da će se raditi i u prvoj sedmici decembra, jer je posle nedavnih kiša tek sada zemljište dovoljno vlažno da se može sejati. Podaci „Žita Srbije” kažu da je posejano oko 600.000 hektara i da će se još 20.000−30.000 hektara sejati u narednim danima.
Direktorka „Žita Srbije” Sunčica Savović izjavila je za „Dnevnik“ da ćemo žita imati posejanog na oko 620.000 hektara, premda se očekivalo da će zauzeti oko 650.000 hektara.
Zbog pada tehnološkog kvaliteta zrna usled velike zastupljenosti sorti niskog genetskog potencijala za kvalitet, kao i zbog preterane upotrebe nedeklarisanog semena, kvalitet merkantilne pšenice je znatno opao (prof. dr Miroslav Malešević)
− Velika suša doprinela je da se setva ne završi u optimalnom roku i da ratari odustanu od pšenice. Očekujemo da će se u centralnim delovima Srbije setva odužiti do kraja novembra, kao i da, doduše retki, zemljoradnici žito seju i u prvim danima decembra.
350.000 hektara ima na tržištu sertifikovanog semena
I ovu setvu obeležava nedostatak sertifikovanog semena, jer ga ima na tržištu za svega 350.000 hektara. To znači da će se na skoro polovinu površina koristiti seme nastalo u individualnoj proizvodnji zemljoradnika, a to će uz klimatske promene umanjiti kvalitet zrna i prinos u narednoj žetvi.
Stručnjak za pšenicu prof. dr Miroslav Malešević ističe: i da nema velikih zaliha iz prethodnih godina, a da izvoz domaće pšenice teče normalno, uz standardnu tehnologiju gajenja, sa površinama pod pšenicom bi se ostvario rod dovoljan za sve potrebe i izvoz.
− Zbog pada tehnološkog kvaliteta zrna usled velike zastupljenosti sorti niskog genetskog potencijala za kvalitet, kao i zbog preterane upotrebe nedeklarisanog semena, kvalitet merkantilne pšenice je znatno opao − naveo je prof. dr Malešević. − Srbija je bila prepoznavana na međunarodnom tržištu po visokom kvalitetu pšenice. Nažalost, izostanak podsticaja za gajenje kvalitetnijih sorti i nedostatak kontrole kvaliteta zrna pri otkupu i skladištenju doveli su do potiskivanja sorti boljeg kvaliteta. Izvoz domaće pšenice i brašna je opao. Istovremeno je i cena merkantilne pšenice pala na nivo stočne pšenice, pa se kao takva i prodaje. Situacija se neće popraviti ni u narednoj žetvi, jer se nijedan problem nije razrešio. Tako će se problem viškova pšenice usložnjavati. Stočarstvo, i pored napora Ministarstva poljoprivrede i ministra lično, sporo se oporavlja, a ono bi moglo da utroši deo pšenice slabijeg kvaliteta.
600.000 hektara do sada posejano pšenicom
U višegodišnjem proseku, setva pšenice obavljena između 10. i 20. oktobra davala je najveći prinos, dok je setva posle 10. novembra donosila niže prinose, uz veliku varijabilnost po godinama. U nekim godinama se optimalni rok setve pomera u zavisnosti od vremenskih uslova u tom periodu.
Izvor: Dnevnik
Piše: Zorka Delić
